Велика Морава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 42:
Велика Морава је пример реке која меандрира. Она јесте била 245 km дугачка од настанка до ушћа, међутим правом линијом то је свега 118 km. Тако је однос меандрирања 118:245, што је у самом врху река у Европи.
 
Речно корито је широко 80-200 -{m}- и дубоко до 410 -{m}-. Сасвим је уобичајена појава да Морава после поплаве промени ток остављајући на месту претходног корита језера, која су позната под називом ''моравиште''. Јужна Морава је због влике ерозије у свом сливу богата огромном количином материјала који се таложи у речном кориту умањујући дубину и на тај начин чинећи поплаве још чешћим.
 
Почевши од [[1966]], огромни радови су започети на спречавању будућих поплава. Низ акумулација је направљен на притокама (језера [[Бованско језеро|Бован]], [[Ћелије (језеро)|Ћелије]], [[Газиводе (језеро)|Газиводе]], итд), а меандри су пресецани. На тај начин је ток реке исправљан а река је учињена краћом (у случају Велике Мораве са 245 на 185 km. Било је предвиђено да се скрати чак на 152 km и да постане поново пловна.