|
|предсједник СО =
}}
'''Општина Прозор-Рама''' је општина смештена у северном делу [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]], у јужној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Главни град општине је [[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозор-Рама]].
Општина и сам град су познати по [[Рамско језеро|Рамском језеру]].
Према попису из 2013. године у општини живи 16.297 људи.
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|| <center>'''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref></center>
Општина Прозор-Рама се налази у северној [[Херцеговина|Херцеговини]], на прелазу из Херцеговине у Босну. Овај географски простор „опкољен” је висовима и омеђен обронцима високих планина, који тако чине затворену, изоловану, али унутра складну целину. Општину са севера од [[Врбаска долина|Врбаске долине]] одвајају обронци планина [[Радуша (планина)|Радуше]], [[Враница|Вранице]] и [[Зец (планина)|Зеца]]. Превој [[Макљен]] је и међуречно развође [[Јадрански слив|Јадранског]] и [[Црноморски слив|Црноморског слива]]. Са истока од [[Клис]]а, Прозор-Раму деле [[Студена планин]]а и [[Бокшевица]], а с југа обронци планина [[Чврсница|Чврснице]] и [[Вран]]а. Западна граница иде планином [[Љубуша (планина)|Љубушом]], која је дели од дувањског подручја. Рама се — према својој конфигурацији — дели на Горњу, Средњу и Доњу, те Дољане.
Простор општине заузима површину од 477 км²<sup>2</sup> или 0,9 % од укупне површине [[БиХ]], са уделом 10,8 % укупне површине [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]], што је трећа по величини општина у Кантону. Под водом потопљеног рамског подручја, настанком [[Јабланичко језеро|Јабланичког језера]] 1955. године, налазе се 3,2 км²<sup>2</sup>, а настанком Рамског језера 1968. године потопљено је још 12,6 км²<sup>2</sup>. По административној подели, Прозор-Рама се налази у Херцеговачко-неретванском кантону ([[Федерација БиХ]]), а по црквеној подели припада [[Врхбосанска надбискупија|Врхбосанској надбискупији]]. Према последњем службеном попису становништва, општина Прозор-Рама имала је 19.760 становника распоређених у следећа насељена места: [[Блаце (Прозор)|Блаце]], [[Боровница (Прозор-Рама)|Боровница]], [[Доброша]], [[Доња Васт]], [[Доњи Кранчићи]], [[Доњи Вишњани]], [[Дружиновићи]], [[Дуге]], [[Ћалиши]], [[Глибе]], [[Гмићи]], [[Горица (Прозор-Рама)|Горица]], [[Горњи Кранчићи]], [[Горњи Вишњани]], [[Грачац (Прозор)|Грачац]], [[Грачаница (Прозор-Рама)|Грачаница]], [[Гревићи]], [[Хељдови]], [[Хере (Прозор-Рама|Хере]], [[Худутско]], [[Иванци]], [[Јаклићи]], [[Јурићи (Прозор-Рама)|Јурићи]], [[Кланац (Прозор-Рама)|Кланац]], [[Клек (Прозор-Рама)|Клек]], [[Ковачево Поље]], [[Козо]], [[Кућан (Прозор-Рама)|Кућани]], [[Куте (Прозор-Рама)|Куте]], [[Лапсуњ]], [[Лизоперци]], [[Луг (Прозор-Рама)|Луг]], [[Љубунци]], [[Маглице]], [[Матковићи]], [[Меопоточје]], [[Млуша]], [[Ометала]], [[Орашац (Прозор-Рама)|Орашац]], [[Пајићи]], [[Паљике (Прозор-Рама)|Паљике]], [[Парцани (Прозор-рама)|Парцани]], [[Парош]], [[Перићи (Прозор-Рама)|Перићи]], [[Плоча (Прозор-Рама)|Плоча]], [[Подбор]], [[Прослап]], [[Прозор (град)|Прозор]], [[Равница (Прозор-Рама)|Равница]], [[Рипци]], [[Румбоци]], [[Шкробућани]], [[Сопот (Прозор-Рама)|Сопот]], [[Шћипе]], [[Шћит]], [[Шеровина]], [[Шлимац]], [[Тошћаница]], [[Тришћани]], [[Устирама]], [[Уздол]], [[Варвара]], [[Захум]]. Конфигурација [[Тло|тла]] условила је да се нека њена насеља налазе на свега 300 метара надморске висине, нека и мање, а нека изнад 900 метара надморске висине, док висински распон општине обухвата надморску висину од 270 метара до 1956 метара. Висина од 270 метара везана је за максималан ниво воде у Јабланичком језеру, иако се и део потопљене површине треба урачунати у власништво општине Прозор-Рама.
Међутим, и поред тога, климатски услови и у планинским местима нису сурови, захваљујући утицају [[Средоземна клима|средоземне климе]] која продире долином река [[Неретва|Неретве]] и [[Рама (река)|Раме]]. Зато је цели овај крај — веома пријатан и „питом” — од памтивека био привлачан за човеково станиште. Кроз Раму је у [[античко доба]] пролазила римска цеста од [[Солин]]а према централној Босни.
|
