Карловац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање using AWB |
|||
Ред 33:
== Географија ==
Карловац је град у средишњој Хрватској, 56
Смјештен је на динарском рубу [[Панонска низија|Панонске низине]], а управо с карловачког подручја почиње бреговити и планински дио према [[Средоземно море|Медитерану]]. Налази се на раскршћу важних саобраћајних и жељезничких праваца из Загреба према Ријеци и [[Сплит]]у. Уз многобројне паркове и зелене површине, особитост Карловца су чак четири ријеке које пролазе кроз град
== Историја ==
У међурјечју четури ријеке подигнут је у [[16. век|16. вијеку]] идеални [[Ренесанса|ренесансни]] град у облику шестерокраке звијезде, подијељене у 24 правилна просторна блока. Због одбране од [[Османско царство|турских]] освајача, започела је [[13. јул]]а [[1579]]. године изградња карловачке [[тврђава|тврђаве]]. Било је то на посједу властелинске породице Зринских, под самим старим градом Дубовцем. Градњом је управљао тада познати градитељ Мартин Гамбон. Само име Карловац (-{Carlstadt}-) град је добио у част свога оснивача [[Аустрија|аустријског]] надвојводе [[Карло Хабсбуршки|Карла Хабсбуршког]].
Тврђава је прави бисер оновременог градитељског и фортификацијског умијећа. Граде се [[бедем]]и и бастиони, а унутар тврђаве, у самом геометријском средишту старог градског језгра, прво су изграђени војни и сакрални објекти. Тако је на средишњем ренесансном тргу још [[1580]]. године подигнута првобитна црква Свете Тројце.
Ред 51:
Након дугогодишњих захтијевања грађана Карловца, хрватски сабор је на засједању одржаном [[1770]]. године тражио је да се хрватско приморје врати Хрватској, а Карловац прогласи слободним и краљевским градом и припоји цивилној Хрватској. Послије дугих расправа краљица Марија Тереза је својим отписом од [[1776]]. године одлучила да се град и лука [[Ријека (град)|Ријека]], заједно с оним дијелом бакарских коморских добара који се налазе на десној страни Каролинског пута, врате Краљевини Хрватској, те да се за та подручја оснује нова Северинска жупанија. Истим је отписом одређено и да се Карловцу даје положај слободног града. Северинска жупанија основана је [[1777]]. године. Именовано је и краљевско повјереништво које је Карловац и предијеле нове жупаније требало да преда цивилним градским властима. Послови су повјерени ријечком губернатору и жупану нове Северинске жупаније Јосипу Мајлату де Секељу, Николи Шкрлецу Ломничком и генералу Басену.
С временом, град који расте и развија се, раскида с војним властима. Године [[1763]]. изабран је први градски магистрат, а двије године касније основана је и карловачка Гимназија. Царица Марија Тереза проглашава Карловац слободним краљевским градом, а цар Јосип II издаје [[1781]]. године Повељу о привилегијима слободног краљевског града с [[грб]]ом. У 18. вијеку и у већем дијелу [[19. век|19. вијека]]. Карловац ће постати најважнији трговачки град између [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Подунавље|Подунавља]]. Граде се путеви: Каролински пут Карловац – Ријека, Јозефински пут Карловац – [[Сењ]] и Лујзински пут Карловац – Ријека.
Крајем 18. вијека Карловац је проживљавао своје прво „златно доба“ економског развоја, а средином 19. вијека. своје друго „златно доба“ процватом лађарства на Купи. На самом почетку [[20. век|20. вијека]] Карловац је по броју становника и економском потенцијалу био трећи град у Хрватској. За вријеме [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] у Карловцу су [[усташе]] побиле многе [[Срби у Хрватској|Србе]]. То се поновило и за вријеме посљедњег рата када су многи Срби страдали. Тада је у Карловцу порушен и храм [[Свети Никола|Светог Николе]], изграђен [[1785]]. године.
Ред 59:
{{главни чланак|Демографија Карловца}}
[[2005]]. године град је имао 60.395 становника. Према попису из [[2001]]. године, Карловац је имао 59.395 становника, од којих 49.082 живи на ужем градском подручју.
Демографија Карловца се знатно промијенила након [[Распад СФРЈ|ратова 1990-их]]. Многе српске породице су напустиле Карловац 1991. године, на почетку [[рат у Хрватској|рата у Хрватској]], а њихове домове су населили хрватске породице избјегле из других дијелова Хрватске и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].
Ред 118:
[[Манојло Грбић]] у "Карловачком владичанству" у 1. књизи (од три заједно објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 85. страни пише да је Карловац основан 13. августа 1593. на 900 турских лобања. Око оснивања града говори да су стража били Срби из Жумберка, али су потом само Нијемци католици досељавни у сам град, а Срби у околна села. Касније је допуштено и православним Србима да се насељавају па наводи број Срба по годинама, на 147. страни. 1783. г. 53 Срба, 1790. 130, 1797. 182, 1800. 157, 1880. 496 Срба.
Према последњем предратном попису становништва из [[1991]]. године, град Карловац имао је 59.999 становника, од чега Срба
== Познате личности ==
Ред 155:
* Градски музеј
* Стари град Дубовац
* „Звијезда“
== Образовање ==
| |||