Прогон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Obsuser је преместио страницу Прогон на Прогон (филм) преко преусмерења: већина веза је са значењем прогона становништва |
+ |
||
Ред 1:
{{Distinguish|[[јавни тужилац|кривичним гоњењем (просекуцијом)]]|[[протеривање|протеривањем (експулзијом)]]|[[екстерминација|истребљивањем (екстерминацијом)]]|[[екстрадиција|екстрадицијом]]|[[депортација|депортацијом]]|}}
'''Прогон''' или '''персекуција''' (од {{јез-лат|persecūtio; persequor}} — терати, гонити; пратити, гонити) [[систем]]атско је [[злостављање|малтретирање]] [[индивидуа|појединца]] или групе од стране другог појединца или групе. Најчешћи облици су [[религијски прогон]], [[етнички прогон]] и [[политички прогон]], мада природно постоји одређен степен преклапања између ових термина. Наношење [[патња|патње]]/[[бол]]а, [[узнемиравање]], [[застрашивање]], [[лишавање слободе]], [[интернирање]] и сл. основни су фактори спровођења прогона, с тим да свако [[мучење]] не мора нужно да буде прогон нити се прогон мора вршити изазивањем физичке [[миграција|миграције]] људи односно приморавањем на промену места живљења. Патња којој жртва бива изложена и нанесена штета морају да буду довољно велики да би се говорило о прогону. О овом прагу озбиљности злостављања много се расправљало.<ref>S. Rempell (8. 10. 2011). [https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1941006 „Defining Persecution”]. ''Utah Law Review''. '''2013''' (1): 2013.</ref>
== Међународно право ==
Као део [[Нирнбершки принципи|Нирнбершких принципа]], [[злочин против човечности|злочини против човечности]] су део [[међународно право|међународног права]]. Принцип VI Нирнбершких принципа каже следеће:
{{quotation|Злочини изнесени у даљем тексту су кажњиви као злочини према међународном праву: ...
(c) Злочини против човечности:
:[[Тешко убиство|Уморство]], [[екстерминација|истребљивање]], [[ропство|поробљавање]], [[депортација]] и друга [[хуманост|нехумана]] дела учињена против било које [[цивил]]не [[популација|популације]], или прогони на политичкој, [[раса|расној]] или [[религија|религијској]] основи, када су таква дела учињена или такви прогони спроведени у извршењу или у вези било којег [[злочин против мира|злочина против мира]] или било којег [[ратни злочин|ратног злочина]].<!--
The crimes hereinafter set out are punishable as crimes under international law:...
(c) Crimes against humanity:
:Murder, extermination, enslavement, deportation and other inhumane acts done against any civilian population, or persecutions on political, racial, or religious grounds, when such acts are done or such persecutions are carried on in execution of or in connection with any crime against peace or any war crime.
-->}}
[[Телфорд Тејлор]], који је био заступник Тужилаштва на [[Нирнбершки процес|Нирнбершким суђењима]] написао је да су „[на] Нирнбершким суђењима за ратне злочине, трибунали одбацили неколико напора Тужилаштва да се такве ’домаће’ грозоте у оквиру међународног права воде као ’злочини против човечности’”.<ref>Telford Taylor (28. 3. 1982). [http://www.nytimes.com/1982/03/28/books/when-people-kill-a-people.html „When people kill a people”]. ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]''. Приступљено 26. 4. 2017. »[at] the Nuremberg war crimes trials, the tribunals rebuffed several efforts by the prosecution to bring such 'domestic' atrocities within the scope of international law as 'crimes against humanity'.«</ref> Неколико наредних међународних уговора држи се овог принципа, али неки су одбацили ограничење „у вези било којег злочина против мира или било којег ратног злочина” које стоји у Нирнбершким принципима.
[[Римски статут Међународног кривичног суда|Римски статут]] [[Међународни кривични суд|Међународног кривичног суда]], на чије се принципе обавезују 124 чланице, дефиниште злочине против човечности у Члану 7.1. Овај члан [[криминализација|криминализује]] одређена дела „почињена као део [широко] распрострањеног или систематског напада против било које цивилне популације, са знањем о нападу”. Овиме је обухваћена:
{{quotation|
(h) Персекуција против било које групе или колективитета која се може идентификовати [а иста је] на политичкој, расној, [[нација|националној]], [[етничка група|етничкој]], [[култура|културној]], [[религија|религијској]], [[род (социологија)|родној]]<ref>Члан 7.3 Римског статута, који чини „компромисни текст” у којем се наводи да: „За потребе овог Статута, разуме се да се термин ’род’ односи на два [[пол]]а, мушки и женски, с контексом друштва. Термин ’род’ не указује ни на какво значење осим овог изнад.” Док је према међународном кривичном праву прогон на основу [[родни идентитет|родног идентитета]] такође [[Прохибиција (социологија)|забрањен]], током Римске дипломатске конференције на којој је усвојен Статут МКС, одлучено је да се род дефиниште уско како би се превазишла опозиција од [[Света столица|Свете столице]] и других држава које су биле забринуте да би МКС теоретски могао да такође испита дискриминаторне праксе религијских институција. Ова одредба је уравнотежена са оном Члана 10, која каже да: „Ништа у овом Делу не треба да се интерпретира као ограничавајуће или [[предрасуде|предрасуда]] на било који постојећи начин или преобликују правила међународног права за друге сврхе осим ове у овом Статуту. »Nothing in this Part shall be interpreted as limiting or prejudicing in any way existing or developing rules of international law for purposes other than this Statute.« • »For the purpose of this Statute, it is understood that the term 'gender' refers to the two sexes, male and female, within the context of society. The term 'gender' does not indicate any meaning different from the above.« • »Persecution against any identifiable group or collectivity on political, racial, national, ethnic, cultural, religious, gender«</ref>... или другој основи која се универзално препознаје као недозвољива према међународном праву, у вези било којег дела поменутог у овом параграфу [од. уморство, истребљивање, поробљавање, депортација, лишавање слободе, мучење, сексуално насиље, апартхејд и друга нехумана дела] или било којег злочина под јурисдикцијом Суда.<!--
(h) Persecution against any identifiable group or collectivity on political, racial, national, ethnic, cultural, religious, gender... or other grounds that are universally recognized as impermissible under international law, in connection with any act referred to in this paragraph [e.g. murder, extermination, enslavement, deportation, imprisonment, torture, sexual violence, apartheid, and other inhumane acts] or any crime within the jurisdiction of the Court.
-->}}
== Религијски прогон{{сидро|Верски прогон}} ==
{{главни чланак|Религијски прогон}}
{{такође погледајте|:Категорија:Верски прогони}}
Религијски или верски прогон је систематско злостављање индивидуалца или групе због његове/њихове [[религија|религијске припадности]]. Многи теоретичари [[секуларизација|секуларизације]] (који су претпостављали пад [[религиозност]]и уопштено) тврдили су да су религијски прогони ствар прошлости. Међутим, због успона [[фундаментализам|фундаментализма]] и [[религијски тероризам|тероризма повезаног с религиозношћу]], ова претпоставка је постала контроверзна. У многим земљама данашњице, религијски прогон је заправо огроман проблем непоштивања [[људска права|људских права]].
Могуће је говорити о [[прогон атеиста|прогону атеиста]], [[прогон бахаија|прогону бахаија]], [[прогон индуса|прогону индуса]], [[прогон јевреја|прогону јевреја]], [[прогон муслимана|прогону муслимана]] (ткђ. [[прогон ахмедија|ахмедија]]), [[прогон сика|прогону сикха]] ([[Вада галугара|1762]], [[Чота галугара|1746]], [[Побуна против сикха 1984.|1984]]. итд.), [[прогон следбеника фалун гунга|прогону следбеника фалун гунга]], [[прогон хришћана|прогону хришћана]] (ткђ. [[прогон Јеховиних сведока|Јеховиних сведока]], [[антимормонизам|мормона]]) и [[Прогон теиста|прогону других верника]].
== Етнички прогон ==
{{главни чланак|Етнички прогон}}
Етнички прогон је спознани прогон на основу [[етничка група|етничке припадности]]. Значење му је паралелно повезано с [[расизам|расизмом]] (заснован на [[раса (категоризација људи)|расној припадности]]) али и [[геноцид]]ом и [[етноцид]]ом (екстерминацијама које често као уводну, симултану или попратну појаву, често с намером а ради окупације или увођења [[етнократија|етнократије]] стварањем „етничких кошева” и сл., прати и етнички прогон).
[[Геноцид у Руанди|Руандски геноцид]] је зверство за које жртве домородачких народа [[Хуту]] и [[Тутси]] и даље сматрају неопростивим. [[Други кинеско-јапански рат|Јапанска окупација Кине]] резултовала је смрћу десетина милиона људи, углавном сељака (сиромашних фармера) убијених након [[Дулитлов напад|Дулитловог напада]] почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Могуће је говорити о [[организовани прогон етничких Германа|прогону Германа]], [[прогон Рома|прогону Рома]] ([[антициганизам]], [[нацистички злочини против Рома|Порајмос]]), [[прогон Хазарејаца|прогону Хазарејаца]]...
=== Прогон на основу генетике ===
==== Људи са албинизмом ====
{{главни чланак|Прогон људи са албинизмом}}
Прогон на основу [[албинизам|албинизма]] често је заснован на погрешном веровању да су људи који имају ову [[конгенитална аномалија|конгениталну аномалију]] инфериорни у односу на оне са вишом концентрацијом [[меланин]]а у својој кожи. Резултат је био прогон али и убијање и комадање људи са албинизмом, као и раскопавање и скрнављење гробова ових људи. Такође их се одбацивало и изопштавало или убијало у неким заосталим деловима света само зато што се ту сматра да „доносе несрећу”. [[Хаити]] имају дугу историју третирања албинистичних људи као проклетих, са највећим прогонима вршеним током владавине и под утицајем [[Франсоа Дивалије|Франсое „Папа Дока” Дивалијеа]].
== Прогон болесних ==
=== Људи са аутизмом ===
Људи са [[спектар аутизма|поремећајима из аутистичног спектра]] често су жртве прогона, што кроз историју што у тренутном модерном добу. У [[Камерун]]у се деца са [[аутизам|аутизмом]] често оптужују за [[вештичарство]]; бивају мучена па чак и убијана.<ref>http://www.africaontheblog.com/the-thin-line-between-autism-and-witchcraft-in-cameroon/</ref><ref>http://www.icare4autism.org/news/2010/07/children-with-autism-branded-as-witches/</ref>
Такође, спекулише се да су многа деца убијена током [[Акција Т4|Акције Т4]] у [[Трећи рајх|Нацистичкој Немачкој]] можда била аутистична,<ref>http://blogs.plos.org/yoursay/2015/11/02/neurotribes-steve-silberman-on-a-haunting-history-and-new-hope-for-autistic-people/</ref> што аутистичне људе сврстава међу прве жртве [[Холокауст]]а.
== Прогон на основу сексуалне опредељености ==
=== ЛГБТ популација ===
У великом броју земаља, поготово оних на [[Западни свет|Западу]], усвојени су закони и друге мере да се смањи дискриминација [[сексуалне мањине|сексуалних мањина]], укључујући законе против анти[[геј]] [[злочин из мржње|злочина из мржње]] и [[дискриминација на радном месту|дискриминације на радном месту]]. Негде су такође легализовани [[истополни брак]]ови или [[брак|брачне заједнице]] тако да се формално дају права и законска заштита паровима истог пола као што их имају и [[хетеросексуалност|хетеросексуалци]]. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] су [[2011]]. године усвојиле прву резолуцију која препознаје [[ЛГБТ права]], а [[2015]]. године истополни брак је легализован у свим савезним државама [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
== Прогон на основу војне ангажованости ==
Прогон заснован на [[војска|војној служби]] (од. немању исте) важи за [[Израел#Становништво|израелско друштво]]. У овој земљи, [[Јевреји]] који као грађани добију право на [[конскрипција у Израелу|неодлазак у војску]] односно не буду регрутовани у [[Израелске одбрамбене снаге]] не могу да нормално развијају своју каријеру (поготово у области [[безбедносна култура|безбедности]]). Дискриминација на основу (не)регрутације у војну службу вуче корене до обичаја да као {{nowrap|17-годишњаци}} — не[[арапи]] као грађани (укључујући [[Друзи|Друзе]]) бивају позвани на преглед да би се установила способност служења [[обавезни војни рок|обавезног војног рока]]. Прави се евиденција за сваког потенцијалног регрута. Они који заиста служе у војсци су различити од оних који су одбијени или избачени из службе јер регрутовани имају отпусну картицу, на којој се налазе разне информације (војни чин и професија те понашање током служења рока). Потенцијалним кандидатима за запослење у ОС Израела али и иначе за запослење веома је битна отпусна картица, јер им је то једини доказ који универзално даје информације о могућем новом професионалном војнику или другом запосленику. Они који су војници или су одслужили рок често гледају на грађане који нису били способни за прикључење војсци, одлазак у војску или су избачени — као на особе нижег реда, углавном верујући да су „они који нису способни одслужити војни рок такође неспособни за радно окружење”, те да они који успеју у војсци такође вероватно морају да буду добри запосленици. Огласи за послове у Израелу веома често имају ставку неопходног „одслужења пуног војног рока”, тако да одлука коју одбор за оцену способности {{nowrap|17-годишњака}} донесе може да му утиче на цео живот и каријеру.
У фиктивном свету, [[Роберт Хајнлајн|Роберт Е. Хајнлајн]] у свом роману ''[[Свемирски војници]]'' ({{јез-енгл|Starship Troopers}}) из [[1959]]. године представља друштво где права [[сифражеткиње|суфражеткиња]] зависе углавном од тога да ли су одслужиле војни рок.
== Види још ==
* [[Дискриминација]]
* [[Комплекс прогањања]]
* [[Опресија]]
* [[Азил|Право на азил]]
* [[Свети мученици последњих дана]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Викиречник}}
* [https://web.archive.org/web/20090414023523/http://greenlanguage.com:80/_GreenLanguage/Page_04.asp Језичке алтернативе за стварање и бивање прогонитеља]<!--
{{злостављање}}
{{дискриминација}}-->
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Право}}
[[Категорија:Прогон| ]]
[[Категорија:Злостављање]]
| |||