Холтер ЕКГ — разлика између измена

[[Датотека:Holter_Atrialfibrillation.jpg|мини|upright=1.67|десно|Поремећај ритма срца регистрован холтер ЕКГ, између 23:00 и 03:20 часа (доња линија означава време) показује појаву преткоморских фибрилација срца.]]

'''Холтер ЕКГ, холтер мониторинг, ЕКГ холтер, динамичка електрокардиографија''' посебана je неинвазивна дијагностичка метода у кардиологији за регистрацију [[Elektrokardiogram|електрокардиограма]] (ЕКГ) и праћења рада [[срце|срца]] у дужем [[време]]нском периоду. У току дужег временског периода, најчешће у времену од 24 до 48 [[сат|часа а према потреби и 5-7 дана, уз помоћ, малог преносног апарата (холтер ЕКГ), који са собом носи пацијент у току дневно-ноћних активности, лекар стиче објективни увид у стање [[Срчани мишић|срчаног мишића]] и његов рад, у реалном [[живот]]у, за време обављања пацијентових свакодневних активности.

 

 

== Историјат ==

Холтер ЕКГ апарат назван је по др Норману Ј. Холтеру ({{јез-енгл|Norman J Holter}}), изумитељу мониторинга [[срце|срца]] [[1949]]. Након бројних истраживања и усавршавања клиничка употреба у неинвазивној [[дијагностика|дијагностици]], овог преносног [[ЕКГ]] уређаја почела је током [[1960]].<ref name="ref1">[https://www.researchgate.net/publication/23423927_Telemetry_in_the_clinical_setting Thomas Hilbel, Thomas M Helms, Gerd Mikus, Hugo A Katus, Christian Zugck Herzschrittmachertherapie & Ele.... 10/2008; 19(3):146-54.Telemetric cardiac monitoring was invented in 1949 by Norman J Holter. Its clinical use started in the early 1960s. In the hospital, biotelemetry allows early mobilization of patients with cardiovascular risk and address.], Приступљено 14. 2. 2010.{{ен}}</ref>

Старији (гломазни) холтер уређај користио је магнетне траке ([[магнетофон]]ске траке) или стандардне C-120, [[аудио-касета|аудио касете]], а запис се бележио брзином од 2 мм/сек. Због ограничених могућности магнетних трака и касета (мали капацитет меморисања података)и извора напајања [[електрична струја|струјом]] (мали капацитет [[акумулатор]]а), први холтер апарати нису били у могућности да региструју ЕКГ сигнал дуже од неколико часова, а онда су се траке и акумулатори морала мењати, што је захтевало ангажовање медицинског техничара, тако да су се апарати у почетку коришћени искључиво код стационарно лечених пацијената. Старији магнетофонски холтери, бележили су сигнале у аналогној технологији (што је резултовало лошим квалитетом снимка, се могућим честим грешкама у запису). Први холтер ЕКГ који је тежио 40 килограма носио је пацијент на леђима, да би касније био замењен касетофоном, чија је првобитна верзија тежила око 2 -{kg}-, а данас мање од 0,5 -{kg}-. (у просеку 100-120 гр). Након сваке нове употребе трака је ишла на обраду а након тог са ње су брисани подаци и трака припремана за другог пацијента.<ref name="ref2"/>

 

 

== Намена ==

[[Датотека:Cubeholter.jpg|thumb|300px|Савремени софтвер за ЕКГ олакшава дијагностику]]

Ова дијагностичка метода снимања, покрива двадесетчетворочасовни рад срца пацијента, и на примрном, холтер мониторинга много је већа вероватноћа да се открију абнормални поремећаји срчаног ритма у односу на класични ЕКГ чије регистровање траје мање од једне минуте.

== Радио телеметријски холтер ЕКГ ==

[[Датотека:Holter_Novacor_R_Test3.jpg|десно|мини|210п|Холтер (рекордер) догађаја малих димензија 60mm x 48mm x 28mm]]

 

Напредак електронике омогућио је и примену модерних радио-[[телеметрија|телеметријски]] [[предајник]]а уз помоћ којих се снимају и на даљину шаљу [[физиологија|физиолошки параметари]] као што су вишеканални снимци [[ЕКГ]], (чак и у најчешће примењиваних 12 одвода), за непрекидно праћење болесника са [[симтом]]ом [[бол]]а у грудима или у одељењима за тестирање [[лек]]ова. Модерни системи су лагани и носе се удобно. Њихове примена постаје све популаранија јер омогућавају; постављање [[дијагноза (израз)|дијагнозе]] на даљину, правилан избор функционија уређаја и правилно подешавања апарата у току његовог рада. У савремним [[болница]]ма и центрима за [[рехабилитација|рехабилитацију]] [[болесник]]а са кардиоваскуларним болестима, [[телеметрија|телеметријска метода]], се све више користи за;