The Velvet Underground — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 8:
Темељи за оно што ће постати Велвет андерграунд били су постављени крајем 1964. Певач / гитариста Лу Рид је наступао са неколико краткотрајних гаражних бендова и радио је као текстописац за Пиквик рекордс. Рид је упознао Џон Кејла, [[Велс|Велшанина]] који се доселио у Сједињене Државе да би студирао класичну музику. Кејл је радио са експерименталним композиторима Корнелијусом Кардевом и Ла Монт Јангом, али је такође био заинтересован за рок музику. Кејлова и Ридова интересовања су била слична: обојица су имали тенденције ка експериментисању и психоделичној музици.
Рид и Кејл су у бенд примили прво Стерлинг Морисона - Ридовог друга из колеџа, који је већ са њим неколико пута свирао гитару, и Ангус Меклиза, који се придружио на бубњевима. Овај квартет се прво звао Варлокс, а онда Фалинг Спајкс. Меклиз је ускоро замењен с Маурин „Мо“ Такер, млађом сестром Морисоновог пријатеља Џим Такера. Са Кејловом виолом и оргуљама, Луовим специфичним гласом и Моиним занимљивим алаткама за свирање бубњева (користила је не само штапиће, већ и дрвени чекић и цимбале, а некад је и окретала бас бубањ усправно, и свирала стојећки), Велвет андерграунд је лансирао потпуно нови звук.
Бенд је добио назив по књизи ''Велвет андерграунд'' коју је написао Мајкл Леј и која се бави тајном сексуалном поткултуром почетком 60-их. Групи се допао назив, сматрајући да им такво име пристаје и да асоцира на „андерграунд [[Филм|филмографију]]". Ускоро су имали редовне свирке у Кафе Бизару и полако су почели да стичу репутацију обећавајућег ансамбла. Тада их је приметио Енди Ворхол, чувени поп-арт уметник, и понудио се да им он буде менаџер, што је бенд одмах прихватио. Он је предложио да убаце певачицу у групу, Нико, која је била модел из Немачке. Његова репутација је помогла бенду да стекне већи углед, он им је такође обезбедио уговор са издавачком кућом МЏМ подврста Верв Рекордс, с Ворхолом као главним продуцентом.
| |||