Побачај — разлика између измена

'''Абортус''' или '''побачај''' ([[латински језик|лат]]. -{''abruptio graviditatis''}-) спонтани је или непосредни прекид [[Трудноћа|трудноће]] одстрањењем или избачајем [[ембрион]]а или [[фетус]]а из [[Матерницаматерица|матернице]] пре способности људског плода за [[живот]]. Настаје због [[смрт]]и фетуса или резултира његовом смрћу. Побачај може настати спонтано, због компликација током трудноће или се побачај може изазвати. Да би задовољио дефиницију побачаја, мора се догодити пре 28. недеље трудноће, под условом да дужина плода буде мања од 35 [[центиметар]]а, а тежина мања од 1000 [[грам]]а. Постављени услови нису апсолутни, јер је у многим случајевима, плод мањи од 35 -{cm}- и лакши од 1000 -{g}- способан за живот.

[[Симптом]]и спонтаног побачаја зависе од трајања трудноће, а карактеристични су [[бол]] због контракција матернице, [[крварење]], прснуће [[Водењак (жена)|водењакводењака]]а и излажење плода. Посебан облик побачај је фебрилини абортус који се јавља због инфекције, а праћен је повишеном телесном температуром, те се може компликовати настанком [[шок]]а. У лечењу спонтаног абортуса, у раним фазама, могу се користити [[хормонхормони]]и, [[токолитик|токолитици]] (лекови који смањују трудове) и [[антибиотик|антибиотици]] (код фебрилних побачаја) како би се одржала трудноћа. Од општих мера приликом сумње на спонтани побачај, препоручује се мировање жене и лежање на левом боку. Одређени хируршки захвати (серклажа инсуфицијентног цервикса) могу спречити настанак спонтаног побачаја.

Трудноћа се може намерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба [[ембрион]]а или [[фетус]]а, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из [[1978|1978.]] који је још на снази у већини држава наследница прекид трудноће до 10. недеље од зачећа може се извршити на захтев трудне [[Жена|жене]]. О захтеву за прекид трудноће након 10. недеље, на жељу саме труднице или на предлог [[лекарљекар|лекара]]а, али увек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породилачким оделењима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактерисани као терапијски или елективни. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се:

За изазивање побачаја у другом тромесечју морају се користити друге методе. Преурањени порођај може се изазвати [[простагландин]]има; они се могу комбиновати с иницирањем хипертоничних раствора у амнионску течност. Након 16. недеља гестације побачај се може изазвати и интактном дилатацијом и екстракцијом (-{IDX}-), која се још назива и интраутерина кранијална декомпресија. Она захтјева хируршку декомпресију главе фетуса пре евакуације. -{IDX}- се понекад зове и побачај делимичним породом, што је забрањено у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у.

Нехируршки побачај делотворан је у првом тромесечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД и [[ЕуропаЕвропа (митологија)|Еуропи]]. Комбиновани режим укључује [[метотрексат]] или [[мифепристон]] (-{RU-486}-) након чега следи [[простагландин]]. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинованим режимом, побаце без хируршке интервенције. У случајевима када не успе медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за хируршки завршетак побачаја. [[Индометацин]] може неповољно да утиче на учинак мифепристона. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у је познат случај девојке Холи Патерсон, која је умрла након што је узела мифепристон у комбинацији с мисопростолом.<ref>-{[http://www.ilsussidiario.net/articolo.aspx?articolo=42832 RU486/ What Happened to Holly Patterson]}-</ref>

Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама „за јутро после“. Ако се пилула узме у року од 72 сата након полног односа, спречи ће се усадња (инплантација) оплођене јајне ћелије у [[матерницаматерица|матерницу]], ако је дошло до [[зачеће|зачећа]]. Као резултат тога, оплођена јајна ћелија ће умрети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успешност пилуле варива зависно од протеклог времена након полног односа. Нуспојаве су мучнине и поремећаји менструацијског циклуса.

Жене типично осећају минималан бол током побачаја у првом триместру. Године [[1979|1979.]] спроведено је истраживање на 2299 пацијенткиња од којих је 97% потврдила да је доживела неку врсту бола. Пацијенткиње су рангирале тај бол као слабији од увобоље и зубобоље, али јачи од [[Главобоља|главобоље]] и болова у леђима. Током хируршких процедура користе се локални и општи [[Анестетик|анестетици]].

Инциденција и разлози за изазвани абортус варирају зависно од регије. Процењено је да се приближно 46 милиона побачаја обави сваке године широм света. Од се тога 26 милиона обави у земљама где је побачај легалан, а осталих 20 милиона се обави у земљама у којима је поступак нелегалан. Неке земље попут [[Белгија|Белгије]] (11,2:100 познатих трудноћа) и [[Холандија|Низоземска]] (10,6:100) имају ниску стопу изазваних побачаја, док остали попут [[Русија|Русије]] (62,6:100) и [[Вијетнам]]а (43,7:100) имају високу стопу. Светски однос је 26 индукованих абортуса напрема 100 познатих трудноћа.<ref>-{Henshaw, Stanley K., Singh, Susheela, and Haas, Taylor. (1999). The Incidence of Abortion Worldwide. International Family Planning Perspectives, 25 (Supplement), 30–38.}-</ref>

Стопа побачаја варира зависно од стадијума трудноће и изабране методе абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД-а која прате гестацијско доба, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. недеља, 10,4% од 13. до 20. недеља и 1,4% након 21 недеље. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лековима (мифепристон), 0,4% интраутеринским усађивањем (салина и простагландина) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију).<ref>-{Strauss, L.T., Gamble, S.B., Parker, W.Y, Cook, D.A., Zane, S.B., and Hamdan, S. (November 24, 2006). Abortion Surveillance - United States, 2003. Morbidity and Mortality Weekly Report, 55 (11), 1–32. Retrieved May 10, 2007.}-</ref> -{''Guttmacher Institute''}- је проценио да је [[2000|2000.]] године у САД-у било 2200 интактних дилатација и екстракција. То се односи на 0,17% свих обављених побачаја те године. Слично, у Енглеској и Велсу у 2006. години 89% абортуса обављено је до 12. недеље, 9% од 13. до 19. недеље, а 1,5% након 20. недеље. 64% од тих је обављено вакуум аспирацијом, 6% дилатацијом и екстракцијом и 30% лековима.

Студија из 2004. године у којој су америчке жене у клиникама одговарале на упитник донела је сличне закључке. У Финској и САД-у забринутост због здравствених ризика који настају ради трудноће нису често наведени фактор. Међутим, у Бангладешу, Индији и Кенији здравствене бриге су често наведене као разлог за прекид трудноће. Прегледном студијом из 2004. године у САД-у нађено је да је 1% жена затруднело током силовања, 0.5% током [[инцестродоскрнављење|инцеста]]а. Друга америчка студија из 2002. године закључила је да је 54% жена које су абортирале користиле неку врсту контрацепције током зачећа, а 46% нису. Неправилну употребу пријавило је 49% оних који су користили кондом и 76% оних који су користили комбиноване оралне пилуле за контрацепцију. 42% оних који су користили кондом пријавило је склизање или пуцање кондома. -{''Guttmacher Institute''}- је проценио да већину побачаја направи мањина жена. Неке жене су се подвргле побачају ради социјалних притисака. То може укључивати стигматизацију неспособне особе, преференцију деце одређеног [[пол]]а, неодобравање самохраног мајчинства, недовољна економска потпора породице, недостатак приступа или одбијање [[Контрацепцијаконтрола рађања|контрацепције]] или методе контроле популације (као кинеска политика једног детета). Ови фактори некад могу да резултирају у присилним абортусима или абортусом ради избора пола [[дете]]та.

У [[Хипократ са Коса|ХипократХипократовим]]овим текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био општеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. децоубиство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену и сл.) била је уобичајена метода контроле раста [[породица|породице]].

[[Соранус]], грчки лекар из 2. века у свом делу ''Гинекологија'' препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем [[животиње|животиња]]. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање [[крв]]и, али је саветовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације [[Орган (анатомија)|органоргана]]а<ref>-{Lefkowitz, Mary R.; Maureen B. Fant (1992). Women's life in Greece & Rome: a source book in translation. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4474-6. OCLC 25373320. http://www.stoa.org/diotima/anthology/wlgr/. Retrieved 2008-12-02.}-</ref>. Веровало се исто тако да се -{''silphium''}- (изумрла [[биљке|биљка]], веројатно сродник данашњег [[коморач]]а), осим као контрацептив, користио и као средство за изазивање абортуса у античкој Грчкој. Међутим, неки народни лекови су варирали по учинку и нису били без ризика. Тако нпр. вратић и горска метвица су две отровне биљке с озбиљним нуспојавама које се јављају, када се користе за прекид трудноће.

У [[20. век]]у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] ([[1919]].), [[Исланд]] (1935.), [[Шведска]] (1938.) биле су међу првим земљама које су легализирале неке или све облике абортуса. Године [[1935]]. у [[Трећитрећи Рајхрајх|нацистичкој Немачкој]] донесен је закон који је допуштао побачај женама за које се сматрало да имају наследне болести, док се женама које су припадале правој немачкој лози строго забрањивао абортус. У 70-им годинама прошлог века, абортус је озакоњен у многим еуропским државама.

У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је абортус законски дозвољен након два судска процеса (''[[Роу против Вејда]]'' и -{''Doe v. Bolton''}-) [[1973]]. године. Након тога је растао број абортуса у САД. [[Кина]] је [[1979]]. године донела закон по којем се дозвољава једно дете у породици, што је повећало број побачаја. У [[Салвадор]]у је 25. 3. проглашен Даном нерођеног детета почевши од [[1993]]. године. Иницијатива се с временом проширила у више држава Северне и Јужне Америке. Године [[1995]]. у САД је одобрен абортус код делимичног рођења, који се примењивао само у два посљедња тромесечја трудноће. Тим начином подстакнуло се рођење детета, а абортус се вршио у посљедњим тренуцима пре потпуног порода. То је изазвало контроверзе и скандал, па је забрањено [[2004]]. године. Аргентински председник [[Карлос Менем]] [[1998]]. године, објавио је декрет, да живот почиње тренутком зачећa.<ref>-{Celebrate Life, American Life League, 2005.}-</ref>

Напредак [[ултразвук]]а и амниоцентезе омогућио је да родитељи знају спол детета пре рођења. То доводи до појаве побачаја ради пола детета или циљаном побачају фетуса ради пола. Претпостављено је да је абортус ради спола деломично одговоран за уочљиву неравнотежу између полова новорођене деце у неким местима. Преферирање мушке деце забилежено је у многим деловима Азије. Абортус који се ради да се ограничи рођење женске деце пријављен је у Кини, Тајвану, Јужној Кореји, и Индији. У Индији економска улога мушкарца, трошкови везани уз мираз и традиција [[Хиндуизам|хиндуизма]] који диктира да погребни обред мора водити мушки рођак довела је до културне склоности синовима. Широко распрострањена доступност тестова, од [[1970е|1970-их]] и [[1980-их1980е|80-их]], довела је до реклама попут ове: „Уложи 500 рупља (за тест пола детета) сада и уштеди 50000 рупља (за [[мираз]]) касније“. Године [[1991]]. однос мушкараца према женама скочио је од биолошких норми 105:100 на просечно 108:100. Истраживања су тврдила да је између [[1985]]. и [[2005]]. године скоро 10 милиона женских фетуса било селективно абортирано. Индијска је влада 1994. године поставила службену забрану пренаталног ''сцрининга'' (пробира) на пол, а 2002. године у потпуности је забранила абортус ради пола фетуса.

Жене које желе да прекину трудноћу понекад прибегавају несигурним методама, поготово где и када је забрањен легални побачај. [[Светска здравствена организација|Свјетска здравствена организација]] (СЗО) дефинише несигурни побачај као ''процедура... коју изводи особа без потребних вештина или у околини која не подлеже минималним медицинским стандардима или оба''. Несигурни абортуси често се називају побачајима у споредним улицама. То може укључивати особу без медицинског образовања, професионално медицинско особље које ради у условима испод стандарда или саму жену.

Несигурни побачај данас остаје јавноздравствени проблем због све веће инциденције и озбиљности компликација повезаних са побачајем, попут некомплетног побачаја, сепсе, крварења и оштећења унутрашњих органа. СЗО процењује да се годишње широм света обави 19 милиона несигурних побачаја и да од њих 68000 резултира смрћу жене. Компликације несигурног абортуса чине приближно 13% свих смрти мајке током трудноће, с регионалном расподелом од 12% у [[Азија|Азији]], 25% у [[Латинска Америка|Латинској Америци]], 13% у [[СубсахарскаПодсахарска Африка|Субсахарској Африци]]. У развијеним државама света, смртност при илегалним абортуса је мала, јер их у 90% случајева изводе школовани лекари.<ref>-{Dr. Mary Calderone, The American Journal of Public Health, 1960.}-</ref> У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је број смртних случајева при илегалном абортусу био висок пре употребе [[пеницилин]]а и осталих [[антибиотик]]а и бројио се у хиљадама, а напретком медицине и побољшањем хигијенских услова број се смањио на 39 смртних случајева [[1972]], годину дана пре него је побачај легализован у САД.<ref>-{Will dangerous back-alley abortions return if abortions are forbidden?, Hayes Publishing Co., Cincinnati 1995.}-</ref>

У историји абортуса, индуковани побачај био је извор великих етичких расправа, контроверза и активизма. Расправе о побачају, посебно оне које се односе на законе о побачају често су предвођене заговарачким групама које припадају једној од две стране. У данашње време те су расправе посебно интензивне у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].

Расправа се исто тако фокусира на питање, да ли би трудна жена требала обавестити и/или имати допуштење осталих у посебним случајевима: код малолетница њених родитеља; код законски удатих жена или жена удатих обичајним правом, њеног мужа; или трудна жена биолошког оца детета. У [[2003]]. години испитивањем јавног мишљења у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 79% мушкараца и 67% жена сматрало је, да треба обавестити брачног партнера; свеукупно 72% било је за, а 26% против тога да се обавести супружник.

Део [[ЖидовиЈевреји|Јевреја]] противи се абортусу, а део га подржава.<ref>Људима пријатељ, часопис, број 3 (146), Осијек 2009.</ref>