Епархија сремска — разлика између измена

м
сређивање using AWB
м (сређивање using AWB)
[[Датотека: Krusedol-2.jpg|мини|290п|Манастир Крушедол, најчувенији од [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]]]
[[Датотека: SremskiKarlovciPatriarchate2.JPG|мини|270п|д|[[Патријаршијски двор у Сремским Карловцима]], седиште епископа]]
[[Датотека: Sremska Mitrovica - Historic part of town with New orthodox church.JPG|мини|270п|д|[[Православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици|Велика православна црква]] у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]]]
[[Датотека: Fenek.jpg|мини|270п|д|[[Манастир Фенек]], смештен у доњем делу [[Срем]]а]]
[[Датотека:Батајничка црква 2006. године.jpg|мини|270п|д|[[Батајница]], иако део [[Београд]]а, припада Епархији сремској]]
 
=== Епархија сремска ===
[[Сремски Карловци]] су званично до [[1920]]. године били седиште [[Карловачка патријаршије |Карловачке патријаршије ]]. мада је суштински [[Патријарх српски|српски патријарх]] овде боравио до [[1936]]. године. После смрти [[патријарх српски Лукијан|патријарха Лукијана]] [[1913]]. године, престолом су администрирали епископи [[Мирон Николић]], [[Михаило Грујић]] и [[Георгије Летић]].
 
Од [[1920]]. до [[1928]]. године титуларни епископ [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] био је [[Максимилијан Хајдин]]. После тога као [[Викарни архијереј|викарни]] [[епископ сремски]] служио је [[Иринеј Ђорђевић]] ([[1928]]—[[1931]]). Доношењем [[Устав Српске православне цркве|Устава СПЦ]] [[1931]]. године подручје ове епархије улази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]]. [[Патријарх српски|Српски патријарси]] су потом имали [[Викарни архијереј|викарне]] сремске [[епископ]]е за ово подручје. Ово звање носили су: [[Тихон Радовановић]] ([[1932]]—[[1934]]), [[Сава Горњокарловачки|Сава Трлајић]] ([[1934]]—[[1938]]) и [[Валеријан Прибићевић]] ([[1940]]—[[1941]]). Током овог раздобља значај и богатство [[српска православна црква|српске цркве]] у [[Срем]]у досеже врхунац. [[Срем]] и [[Фрушкогорски манастири]] постају средишта обнове [[Монаштво|монаштва]] и јачања [[богомољачки покрет|богомољачког покрета]]. Колики је био значај [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]] види се и из тога што су многи послужили за смештај [[Руска православна црква|руских]] [[Монаштво|монаха и монахиња]], избеглих из [[Руска Империја|Руске Империје]] после [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], од којих су многи били племенитог рода.
== Намесништва ==
Епархија сремска подељена је на седам архијерејских намесништава:
* [[Архијерејско намесништво сремскокарловачко]] - седиште: [[Инђија]]
* [[Архијерејско намесништво подунавско (Епархија сремска)|Архијерејско намесништво подунавско]] - седиште: [[Сремска Каменица]],
* [[Архијерејско намесништво румско]] - седиште: [[Рума]],
* [[Архијерејско намесништво старопазовачко]] - седиште: [[Нова Пазова]],
* [[Архијерејско намесништво сремскомитровачко]] - седиште: [[Сремска Митровица]],
* [[Архијерејско намесништво шидско]] - седиште: [[Шид]],
* [[Архијерејско намесништво земунско]] - седиште: [[Батајница]].
 
== Референце ==