Епархија темишварска — разлика између измена

м
→‎Историјат: сређивање using AWB
м (→‎Историјат: сређивање using AWB)
[[Датотека:Timisoara - Piata Unirii.jpg|мини|300п|л|[[Српска саборна црква у Темишвару]]]]
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
Први писани траговио постојању епархије досежу до [[16. век]]а, а тада се јавља у опсегу [[Пећка патријаршија|српске Пећке патријаршије]]. Знацајна је чињеница да су [[Срби]] на овим просторима имали развијен црквени живот много пре [[Велике сеобе Срба|Велике сеобе 1690.]], а један од овдашњих [[епископ]]а [[Српска православна црква|српских]], [[Исаија Ђаковић|Исаија (Ђаковић)]], постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху [[Арсеније III Црнојевић|Арсенију III Чарнојевићу]]. И по [[Велике сеобе Срба|Великој сеоби]], и дуго по заснивању [[Манастир Крушедол|Крушедолске]] ([[1708]]), односно [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]] ([[1713]]), [[Епархија темишварска|Темишварска епархија]] је остала у надлежности [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]], све до сједињења [[Београдска митрополија|Београдске]] и [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]], у којем је [[Темишвар]]у припала посебна улога. Наиме, [[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] из [[1718]]. године [[Аустријско царство|Аустрија]] је добила на рачун [[Османско царство|Турске]] [[Банат]], [[Олтенија|Олтенију]], део [[Србија|Србије]] са [[Београд]]ом, делове [[Босна|Босне]] и [[Славонија|Славоније]].
 
Сматрајући да је [[Београд]] сувише близу [[Османско царство|Турској]], [[београдска митрополија|београдски митрополит]] [[Мојсије Петровић|Мојсије (Петровић)]] је преместио седиште своје [[Митрополија|митрополије]] у [[Темишвар]], где је свечано устоличен [[1721]]. године. По смрти [[карловачка митрополија|карловачког митрополита]] [[Викентије Поповић-Хаџилавић|Викентија (Поповића)]] [[1726]]. године, [[Мојсије Петровић|Мојсије (Петровић)]] је изабран и за [[карловачка митрополија|митрополита карловачког]], чиме је практично почело уједињавање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] са територије [[Аустријско царство|Аустрије]]. Дакле, митрополит [[Мојсије Петровић|Мојсије (Петровић)]] је из [[Темишвар]]а прешао на [[Карловачка митрополија|карловачку митрополитску катедру]].
 
При спровођењу јерархијске поделе у [[Карловачка митрополија|Карловачкој митрополији]] [[1864]]. године [[Епархија темишварска|Темишварска епархија]] је, као [[Српска православна црква|српска]], остала у [[Карловачка митрополија|Карловачкој митрополији]], с тим што је уступила [[Румуни|румунске]] црквене општине, а преузела [[Срби|српске]] црквене општине из [[Арадска епархија|Арадске епархије]]. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.
 
По мери укидања надлежности [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]], односно њеног укључивања у васпостављену [[српска православна црква|српску Београдску патријаршију]] после [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Епархија темишварска|Темишварска епархија]] је постала део уједињене [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Тадашњи [[епископ]] [[Георгије Летић]] преместио је седиште из [[Темишвар]]а у [[Кикинда|Кикинду]]. [[1931]]. године дошло је до арондације између [[Епархија темишварска|Темишварске]] и новоуспостављене [[Епархија банатска|Епархије банатске]] (наследница [[Епархија банатска|Епархије вршачке]]), тако да је прва у потпуности преузела [[Срби|српске]] вернике у [[Румунија|Румунији]], а друга у [[Србија|Србији]].
 
== Епископи ==