У регистратури — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Нема описа измене
{{Почетник|27|4|2017}}
{{Кутијица за књигу
Роман ''У регистратури'' дело је хрватског књижевника [[Анте Ковачић|Анта Ковачића]], објављено 1888. године у часопису "Вијенац", а 1911. као целовиту књигу објавила га је Матица хрватска. Овај роман припада епоси реализма, а садржи и натуралистичке и романтичарске елементе. Специфични су наративни поступци у овом роману, с обзиром на стално мењање приповедача и фокализације.
| назив = У регистратури
| назив_оригинала =
| превод =
| слика =
| опис_слике =
| аутор = [[Анте Ковачић]]
| илустратор =
| дизајн корица =
| држава = [[Аустро-угарска]]
| језик = [[Хрватски језик|хрватски]]
| жанр =
| врста_дела = Роман
| издавач = Матица хрватска
| време и место настанка =
| датум_издања = [[1888]].
| врста_корица =
| број_страница = 405
| приповедач =
| гледиште =
| време_радње = Аусторугарско доба
| место_радње =
| главни_лик = Ивица Кичмановић
| врхунац =
| гледиште =
| теме = Живот Ивице Кичмановића
| претходни =
| следећи =
|id=
}}
Роман '''''У регистратури''''' дело је хрватског књижевника [[Анте Ковачић|Анта Ковачића]], објављено [[1888]]. године у часопису "[[Вијенац (часопис)|Вијенац]]", а [[1911]]. као целовиту књигу објавила га је [[Матица хрватска]]. Овај роман припада епоси реализма, а садржи и натуралистичке и романтичарске елементе. Специфични су наративни поступци у овом роману, с обзиром на стално мењање приповедача и фокализације.
 
== О делу ==
Композиција овог романа је прстенаста. Радња почиње и завршава се у садашњем времену, а средишњи и главни део представља ретроспекцију догађаја из живота протагонисте '''Ивице Кичмановића'''. На почетку романа фасцикле у регистраторовој канцеларији персонификоване су и разговарају, што је мотивисано алкохолисаношћу регистратора Ивице Кичмановића. Затим је глас приповедача препуштен протагонисти.<br />
Ивица Кичмановић рођен је у сиромашној сеоској породици Јожице Кичмановића званог Згубидан. Присутан је контраст у ставу према школовању Згубидана и његовог првог суседа, Каноника. Јожица Кичмановић са пуно наде шаље свог сина у град на школовање, док је Каноник врло негативно оријентисан и према школи и према граду, те своје синове неће слати на даље школовање, које је "Антикрстова наука". Опозиција село-град биће велика тема романа ''У регистратури'' јер он приказује пропадање јунака са преласком из села у град.<br />
Згубиданов рођак Жорж помаже Ивици да пронађе смештај код Мецене, чији је он био слуга. Код Мецене Ивица упознаје лепу, али злу девојку Лауру, са којом ће спознати телесну љубав, а за коју ће се испоставити да је ванбрачна Меценина ћерка. Наиме, Мецена је силовао неку врло лепу и честиту жену Дорицу. Дорица је била тек удата за ваљаног сељака Мату, коме је Мецена намерно потурио неку украдену живину и наредио његово хапшење, те је тиме намамио Дорицу да дође и затражи од њега помоћ. Тада ју је он силовао, а када је њен муж сазнао од ње шта се догодило, запалио је њихову кућу и отишао од ње. Дорица је у пожару изгубила пређашњу лепоту и постала је сиротица и просјакиња, скренула памећу. Родила је Лауру, али је њу одгајила нека друга породица. Нечистом крвљу разузданог Мецене и силовањем Дорице биолошки је мотивисана нечиста крв лика Лауре.<br />
 
Ивица Кичмановић остатак живота провео је посветивши се послу, у самоћи, повучен и разочаран. Годинама је проучавао списе о Лауриним злочинствима и својој крвавој свадби. Последњих година живота занемаривао је посао регистра и одао се алкохолу. У растројству је и полио своје фасцикле алкохолом и запалио и њих и себе. Роман се завршава готово језивим пејзажом опустелих брда Згубидана и Каноника.
 
== Извори ==
* [http://www.ebiblioteka.rs/library/51/146/book/34284 У регистратури / Анте Ковачић, Е-библиотека]
*[https://books.google.rs/books/about/%D0%A3_%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD.html?id=C8D-MgEACAAJ&redir_esc=y У Регистратури, Google Books]
* [http://www.sudoc.fr/126225613 У Регистратури, Sudoc]