Војводина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke
м сређивање
Ред 53:
<sup>2</sup> Црногорски је званичан у [[Општина Мали Иђош|општини Мали Иђош]]
}}
'''Војводина''' (службени назив '''Аутономна Покрајина Војводина''' — '''АПВ'''), је [[аутономна покрајина]] у саставу [[Србија|Републике Србије]] према [[Устави Србије|уставу ове државе]]. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 -{km²<sup>2</sup>}- са 1.931.809 ([[2011]]) становника (21,56% од укупног становништва Србије).
 
Покрајина се граничи на северу са [[Мађарска|Мађарском]], на истоку са [[Румунија|Румунијом]], на западу са [[Хрватска|Хрватском]] и на југозападу са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] ([[Република Српска]]). Јужну границу већим делом чине реке [[Дунав]] и [[Сава]]. Највећи град у покрајни је [[Нови Сад]] који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су [[Суботица]], [[Зрењанин]] и [[Панчево]].
Ред 110:
</div>
 
Војводина се простире у [[Панонска низија|Панонској низији]] и скоро целом својом површином (са изузетком северне Мачве) спада географски у средњу Европу, са површином од 21.500 -{km²<sup>2</sup>}-, на којој живи нешто више од два милиона становника. Административно седиште покрајине је [[Нови Сад]]. Географски региони који чине Војводину су [[Банат]], [[Бачка]] и [[Срем]], као и мали северни део [[Мачва|Мачве]].
 
Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина [[Фрушка гора]], и југоистока Баната, са [[Вршачке планине|Вршачким планинама]]. Најнижа тачка Војводине је 75 -{m}-, a највиша 641 -{m}-.
Ред 153:
 
[[Датотека:Serbia1849 04.png|мини|250п|[[Војводство Србија и Тамишки Банат]] и [[Кнежевина Србија]] 1849. године]]
[[Датотека:Svetozar Miletic w.jpg|мини|250px|десно|[[Светозар Милетић]] адвокат, [[Градоначелници Новог Сада|градоначелник Новог Сада]] и један од најзначајнијих и најутицајнијих [[Срби|српских]] [[политичар]]а у [[Аустроугарска|Аустро - УгарскојАустроугарској]] друге половине XIX века]]
После распада [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] (29. октобра 1918. године), [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи]] је Новом Саду [[25. новембар|25. новембра]] 1918. године прогласила отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији, што је касније озакоњено [[Видовдански устав|Видовданским уставом]]. Један дан пре тога (24. новембра 1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију представника Баната, Бачке и Барање примио је регент Александар у Београду [[1. децембар|1. децембра]] 1918. године, када је проглашено стварање [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
Ред 247:
У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 % њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 % приноса са ових поља отпада на [[житарице]], 20 % на [[индустријско биље]], а 10 % на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд).
 
[[Датотека:Master centar.jpg|мини|250п|Нови Мастер центар Новосадског сајма]]
 
Неке од значајних компанија у Војводини су:
Ред 282:
== Политика ==
{{ажурирати}}
[[Датотека:Izvršno veće.jpg|мини|десно|250п|'''Бановина - зграда Владе АП Војводине''']]
:Види још: [[Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2004.|Покрајински избори 2004.]] и [[Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2008.|Покрајински избори 2008]].
На [[Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2008.|покрајинским изборима из 2008. године]], од 120 посланичких места у [[скупштина Аутономне Покрајине Војводине|скупштини АП Војводине]], натполовичну већину (64 посланичка места) добила је коалиција [[За европску Србију|За европску Војводину]]. [[Српска радикална странка]] освојила је 25 мандата, [[Мађарска коалиција]] 9, [[Заједно за Војводину]] 6, [[Демократска странка Србије]] — [[Нова Србија]] 6, [[Социјалистичка партија Србије]] – [[Партија уједињених пензионера Србије]] 5, док су различите [[Група грађана|групе грађана]] освојиле 5 мандата.
Ред 288:
== Туризам ==
{{Посебан чланак|Туризам Војводине}}
Као туристичка дестинација, Војводина је позната по [[лов]]у и [[риболов]]у, бројним [[Фестивал хране|фестивалима хране]], [[Етноетно фестивал|етно фестивалима]]има, [[Музички фестивал|музичким фестивалима]], као и богатим [[Архитектура|архитектонским]] и [[културна баштина|културним наслеђем]], које укључује бројне [[Православни манастири|православне манастире]], [[Дворац|дворце]], [[Тврђава|тврђаве]], као и остатке античке [[Антички Рим|Римске цивилизације]] од којих су најзначајнији остаци римског [[Сирмијум]]а.
 
== Галерија ==
Ред 319:
== Референце ==
{{reflist}}
 
 
== Литература ==
Линија 334 ⟶ 333:
* [http://www.vojvodinaonline.com/ Званична презентација туристичке организације Војводине]
* [http://www.vojvodinasume.rs/ Војводина шуме]
* [http://www.lovackisavezvojvodine.com/ Ловачки савез Војводине - туризам]
* [http://www.npfruskagora.co.rs/ Национални парк Фрушка гора]
* [http://www.vodevojvodine.com/ Воде Војводине]
Линија 346 ⟶ 345:
* [http://www.novisad.rs/ Град Нови Сад]
* [http://www.dnevnik.rs/ Дневник]
* [http://www.vojvodinacafe.rs/ Војвођански информативно - забавни портал]
* [http://www.dvorci.info Дворци и летњиковци Војводине]
* [http://www.ckv.org.rs/ Црвени крст Војводине]