Рендгенски зраци — разлика између измена

{{чишћење}}[[Датотека:X-ray by Wilhelm Röntgen of Albert von Kölliker's hand - 18960123-02.jpg|мини|200п|Вероватно прва слика рендгенских зрака из [[1896|1896.]] године на којој је фотографисана рука Рендгеновог пријатеља Алберта фон Киликера]]

'''Рендгенски зраци''' или '''-{ХX}--зраци''' ('''икс- зраци''') су део [[електромагнетски спектар|електромагнетског спектра]] са [[фреквенција]]ма од 3×10¹⁶ до 3×10¹⁹ [[херц]]а, односно [[таласна дужина|таласних дужина]] им је реда 0,1 до 10 нанометра (0,1×10^-9 до 1×10^-8 m). Зраци су јонизујући и због велике енергије користе се у [[радиологија|радиологији]] (у [[медицина|медицини]]), као и у [[кристлаографија|кристалографији]] за одређивање структуре кристала. Рендгенски зраци су добили име по свом проналазачу [[Вилхелм Конрад Рендген|Вилхему Конраду Рендгену]], који их је открио. Данас се често користи и назив икс- зраци, како их је Рендген назвао.<ref>Novelline, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 5th edition. {{page|year=1997|id=ISBN 0-674-83339-2|pages=}}</ref>

== Настајање ХX-зрака ==

ХX-зрачење се добија у [[вакуумска цев|вакуумским цевима]] за електрично пражњење када сноп високоенергетских електрона произведених на катоди интерагује са анодом. [[Електрони]] су убрзани напонима од 10.000 до 100.000 волти, а кочењем на аноди електрони као наелектрисане честице емитују [[електромагнетно зрачење]] високих енергија познато као ХX-зрачење.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, Завод за уџбенике, Београд, {{page|year=2013|id=ISBN 978-86-17-17991-3|pages=}}</ref>

Цеви у којима се производе ХX-зраци називају се рендгенске цеви. Рендгенска цев је најчешће дужине око 20-25 cm и пречника око 15 cm. Она је кључни део апарата за рендгенско зрачење. Из цеви је уклоњен ваздух и притисак је 510 милибара. [[Катода]] је негативна електрода, прави се од материјала са високом тачком топљења. Да би површина са које се електрони емитују била што већа — катоде се модификују у спиралу. Новији уређаји имају две спирале. Постављена је унутар челичног оквира који је на негативном напону. [[Анода]] је позитивна и налази се насупрот катоде. Најчешће је направљена у облику је диска који се ротира. Оклоп цеви састављен је из 2 слоја који чине изолациони материјали и олово. Олово је ту због заштите пацијента и лекара и због заштите самог уређаја од механичких оштећења. За добијање задовољавајуће слике битна су три параметра: анодни напон, анодна струја и време експозиције. Фокус може бити електрични, реални или оптички, тј. пројекција реалног.

При проласку ХX-зрака кроз неку супстанцу, долази до више типова интеракција између зрака и медијума. Интеракције се могу огледати у следећим ефектима:

Упадни зраци интерактују са електронима атома аноде и предају им топлотну енергију. Фотоефектом се објашњава апсорпција ХX-зрака (Иксикс зрака). Последице су настанак карактеристичних зрачења, стварање позитивног и негативног јона.

Супротан процес од стварања електронског пара, долази до промене структуре атома. За овај вид интеракције електромагнетног зрачења и материје неопходно је да енергија фотона ХX-зрака буде већа од енергије нуклеарних сила које делују на честице тако да се оне задржавају у језгру. У зависности од честица које су избачене из језгра, могу настати јони, нестабилна језгра или потпуно нови елементи.