Саксонија-Анхалт — разлика између измена

Највиша планина је [[Харц]], на којој је највиши врх државе и целе северне Немачке -— [[Брокен]] са 1141 метара надморске висине. Најзначајније [[Река|реке]] које протичу кроз Саксонију-Анхалт су [[Лаба|Елба]] (1.165 -{km}-), [[Зале|Река Зале]] (413 -{km}-), и [[Хафел|Река Хафел]] (325 -{km}-).

Становништво покрајине чини мешавина Саксонаца, Тиринжана и Западних Словена. Овде су се досељавали и Немци из свих крајева Немачке. Велик део становништва је страног порекла, нарочито из [[Русија|Русије]], [[Казахстан]]а и [[Украјина|Украјине]].

Од 2.890.474 становника 1990, број становника је у паду (услед неповољне економске ситуације) и 2004. је износио 2.494.437.

После [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1945]]. спојене су некадашња држава [[Саксонија-Анхалт|Анхалт]] (околина Десауа), делови Бранденбурга, и Тирингије у [[Совјетска окупациона зона у Немачкој|Совјетској окупационој зони у Немачкој]] у нову провицију Саксонија. Исте године, име јој је промењено у Саксонија-Анхалт. Главни град је био Хале, јер Магдебург није могао да преузме ову функцију услед тешких ратних разарања.

Године [[1952]]. извршена је административна реформа у НДР-у којим је ова покрајина ''-{[[de facto]]}-'' распуштена. Подељена је приближно у два округа: Хале и Магдебург.

По уједињењу Немачке, [[1990]], поново је основана држава Саксонија-Анхалт, у приближно некадашњим границама, са центром у Магдебургу.

Саксонија-Анхалт је чувена по изузетно квалитетном пољопривредном земљишту. Прехрамбена индустрија има велику важност.

Саксонија-Анхалт је имала велике проблеме са реструктурирањем из социјалистичког система, што је било праћено затварањем предузећа и великом незапосленошћу. У последње три године, привреда је у полаганом развоју, што је довело и до смањења незапослености.