Банатска Паланка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 22:
Прво насеље овде је подигнуто још у [[17. век|седамнаестом веку]] на месту данашње Старе Паланке која се налази код ушћа реке [[Нера (Дунав)|Нере]] у [[Дунав]]. Почетком [[19. век|деветнаестог века]] Паланка је била значајно пристаниште. Данашња Банатска Паланка се налази неколико километара северније од Старе Паланке.
'''Паланка''' је назив места у [[Средњи вијек|средњем веку]]. Старо име Паланке Хором, првобитно је значило незнабожачки храм окружен бедемом. У [[16. век]]у: Јени Паланка, Уј [[Паланка]]. [[1713]]. :Пркос-Паланка. У [[18. век|18.]] и [[19. век]]у: Ној-Паланка -{(Neu-Palanka )}- Нова Паланка.[[1873]].: Уј-Паланка -{(Uj-Palänka)}-, Нова Паланка. [[1894]].: -{Palänk}-. [[1918]].:Паланка. Уј
Паланка је прастаро и са гледишта политичког и комерцијалног било је врло значајно насеље у прошлости.
Ред 42:
Тврђава -{(castrum Horom, Haram)}- помиње се 1445, и 1478. и 1483. године
Године 1362—1376. помињу се поименично четири и крашовска поджупана као хоромски кастелани.
По Хорому звани управни срез припадао је крашовском комитату. Од [[насеље|насеља]], која су припадала томе хоромском срезу, познат је једино Поток, -{(Patak)}- 1473.
Линија 52 ⟶ 51:
Миром из 1449. уговорено је да турски трговци могу слободно доћи на харамску пијацу. Када су Турци загрозили [[Темишвар]]у (1551 г.) поставили су код Хорома коља за грађење дунавског моста.
За време Турака (1552—1716) био је Хором,
Године 1666. посетио је Јени Паланку турски инспектор тврђава, [[Евлија Челебија]], и написао подробан опис тврђаве и вароши.
Линија 77 ⟶ 76:
Године 1788. био је „ други и последњи” турски рат. 2 јула инспицирао је цар Јосиф II дунавску линију, па и Паланку, где је обновљен редут. Када су Турци са молдавске стране пробили у банатску равницу, напустио је мајор Липтаи са своје копаније утврђење, које поново освоји генерал-мајор Харах, 21. октобра. Од тога времена нема важности и не спомиње се више тврђава.
у Паланци 1803. г живи 950 православних становника.
Када 1808. припремао српски устанак у Банату, који је требало да букне у белоцркванској околини, а помогнут са србијанске стране, спремао се бимбаша Добрњац да из Србије код Паланке пређе у Банат. Подигнута је садашња [[црква]] [[1826]]. Године 1827. бројала је Паланка 1195 православних и 6 католика.
Линија 128 ⟶ 126:
== Становништво ==
Становништво Банатске Паланке је претежно оријентисано на [[пољопривреда|пољопривредну]] производњу, док се у Старој Паланци становништво углавном бави риболовом и угоститељско-хотелијерским делатностима. Број становника константно опада, а густина насељености је 17 становника по једном [[хектар]]у.
Банатска Паланка представља раскрсницу између путева [[Бела Црква]]—[[Ковин]] и [[Стара Паланка]]—[[Рам (Велико Градиште)|Рам]], скелом, и представља најкраћи пут овог дела [[Војводина|Војводине]] према [[Пожаревац|Пожаревцу]] и централној Србији.
Линија 150 ⟶ 148:
{|
|-
| style="padding: 0;" |
<timeline>
Линија 273 ⟶ 271:
* -{ Феликс Милекер: Kratka istorija Vrsca. (Kurze Geschichte von Werschetz). Werschetz}- 1935
* »Летопис « Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина (Беч 1999). Летопис Период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
* '''''Напомене'''''
Линија 280 ⟶ 277:
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.
| |||