Уздин — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 године
м
сређивање
м (сређивање)
== Географски положај ==
 
Уздин - се налази северно од Ковачице, на удаљености од 10 км. Ово село припада Потамиским насељима и од ове реке је удаљено свега 5 км. Изграђен је на вишим деловима лесне заравни. Има повољне саобраћајне услове, јер је поред насеља изграђена [[железничка пруга|пруга]] [[Панчево]] – [[Зрењанин]] – [[Кикинда]], а кроз насеље пролази магистрални асфалтни пут истог правца. Атар овог банатског насеља се највећим својим делом простире на лесној заравни, мањим делом на лесној тераси, а најмањим делом у алувијалној равни. Коришћење ове три морфолошке целине, која су претешко прекривене различитим типовима и подтиповима плодног земљишта, уз савремених агротехничких мера вредни ратари Уздина постижу високе приносе у пројзводњи најразноврснијих култура.<br />
Уздин је сеоско насеље панонског типа. Правоугаоног је облика са истуреним деловима на југу према средишту општине Ковачица. Улице су широке и секу се под правим углом. Коловози су асфалтирани у већем броју улица. Између изграђених тротоара и коловоза простиру се травњаци и цвећњаци. Улични дрвореди и парк у центру насеља одају изузетан естетски изглед насеља.
 
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1178 настањених [[кућа]], у којима је зивело 5581 [[становништво|становника]]. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]]. 5935 [[становништво|становника]]. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.
 
Постанак Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[Румуни|Румуне]], који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. За овај период се везује насељавање и постанак Уздина.
 
Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1кm. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3m) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник Микле Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело [[1801]]. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у [[Банат]]у.
{|
|-
| style="padding: 0;" |
 
<timeline>