Јон — разлика између измена

'''Јон''' је наелектрисани [[атом]] или група атома. Процес стварања јона из неутралних честица назива се ''јонизација''. Ма како настало, јонско наелектрисање потиче од губитка или добитка [[електрон]]а. Негативно наелектрисан јон се зове ''анјон'', јер га привлачи позитивно наелектрисана [[анода]], а позитивно наелектрисан јон је ''катјон'', јер га привлачи негативно наелетрисана [[катода]].

'''Јонизациони потенцијал''' или '''енергија јонизације''', представља рад који се изврши приликом уклањања једног електрона из датог система, дакле рад да се створи одређени јон. (То је рад да се електрон одведе на бесконачно велико растојање.) Код чврстих тела и течности јонизациони потенцијал зависи од локалних услова па не представља нарочито стабилну константу. Међутим за изоловани атом (дакле, атом у гасној фази на врло ниском притиску) јонизациони потенцијали су карактеристичне константе које има смисла табулирати.

{| {{prettytabletable}}

Прва енергија јонизације је енергија неопходна да се уклони електрон са изолованог неутралног атома, друга да се уклони електрон са изолованог +1 јона, и тако даље. Следећа енергија јонизације је увек већа од претходне, те ће n-та енергија јонизације бити знатно већа од осталих. Међутим пораст није линеаран већ прати структуру електронског омотача код атома. По правилу најлакше је извлачити електроне из тек започетих љуски. На пример, [[натријум]] се налази као -{Na}-^{<small>+</small>}, али обично не као -{Na}-^{<small>2+</small>} услед велике јонизационе енергије за другу јонизацију. Слично, [[магнезијум]] се јавља као -{Mg}-^{<small>2+</small>}, али не и као -{Mg}-^{<small>3+</small>} док [[алуминијум]] може постојати као -{Al}-^{<small>3+</small>} катјон. Ово је последица тога да натријум има један, магнезијум два а алуминијум три електрона у недовршеној последњој љуски.