Википедија

Сићево — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
Ред 17:
'''Сићево''' је насељено место у [[Градска општина Нишка Бања|градској општини Нишка Бања]] на подручју [[Ниш|града Ниша]] у [[Нишавски управни округ|Нишавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] у Сићеву је живело 1007 (1012) [[становништво|становника]] (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1948.]] 1361 становник).
 
Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама у подножју [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], (300–460 нмв), (већи део на десној страни) [[Нишава|Нишаве]], десне притоке [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], поред магистралног пута и железничке пруге [[Ниш]]–[[Софија]] (или нишавско-маричке магистрале), 16  km источно од [[Ниш]]а у почетном делу клисуре, која је по њему и добила назив: [[Сићевачка клисура]].
 
С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Свете Богородице]], који је познат и као [[манастир Свете Богородице Сићево|манастир Сићево]]. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије [[17. век]]а из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као [[споменик културе од великог значаја]] манастир се налази под заштитом [[Србија|Републике Србије]] <ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=904|Име=Манастир Сићево}}</ref> .<ref>Јанићијевић Ј, ''Културна ризница Србије'', Идеа, Београд, 2001.</ref>
 
== Историјат ==
По предању, Сићево је настало у [[13. век]]у када је ''([[Свети Сава]] [[1234]]. на путу за [[Цариград]] „попио и благосиљао“ сеоско вино)''.
 
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком [[18. век]]а од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код [[Приштина|Приштине]] или истоименог села код [[Клина|Клине]] после [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]] под вођством [[патријарх]]а [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] ([[1690]]).<ref>Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ''Прва села у Србији'', Београд, 2007, [http://www.izdavackicentar.ds.org.rs/images/6_05%20sela%20u%20Srbiji_web.pdf Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар]</ref>
Ред 34:
Територија [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] била је настањена од прадавних времена. [[Научник|Научници]] сматрају да су земље западне и [[средња Европа|средње Европе]] биле насељене већ у првом одсеку [[плеистоцен]]а ([[дилувиј]], [[ледено доба]]), а да се у областима Балканског полуострва [[човек]] појављује у периоду последње квартарне глацијације (Вирмска глацијација). У то доба хладне [[клима|климе]] пре више од 40.000 година, вечити [[лед]] спуштао се до 1.500 метара надморске висине. То су потврдила и недавно завршена археолошка истраживања двају пећина — ''Велике и Мале Баланице'' (од 2006—2010), у околини насеља Сићево у Сићевачкој клисури. Према тврдњама проф. др [[Душан Михаиловић (археолог)|Душана Михаиловића]], спроведена истраживања, на овом налазишту омогућила су прикупљање више хиљада алатки које је произвео прачовек-[[неандерталац]] који је живео на овом простору Србије у друштвеним заједницама од 10-15 чланова, од једне до три биолошке породице које су се углавном бавиле сакупљањем плодова и ловом.<ref>{{cite web | url = http://www.archeolog-home.com/pages/content/mala-balanica-cave-serbie-mysterious-new-human-coexisted-with-neanderthals.html| title = Mala Balanica Cave (Serbie) — Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals| authorlink=| accessdate= 10. 5. 2012.}}</ref>
Ова истраживања допуњена су и проналаском из дубљих, старијих слојева, пећине Мале Баланице, где је откривена вилица [[хоминиди|хоминида]], још древније људске врсте, која је претходила [[Неандерталац|неандерталцу]]. Што значи да су исту пећину, али у различита времена, настањивала два типа [[прачовек]]а, највероватније пре више од 150.000 до 600.000 година.{{напомена|На основу остатака доње вилице хоминида — што је најстарији до сада пронађени траг о људском присуству у Сићевачкој клисури и на овом тлу, оријентационо је процењена старост ове насеобине, која је још у фази детаљних истраживања и проучавања.<ref>{{cite web | url = http://news.discovery.com/history/new-human-neanderthal-evolution-110505.html| title = Discovery News > History News > Mysterious New Human Coexisted with Neanderthals:Photos| authorlink=| accessdate= 10. 5. 2012.}}</ref>}}
 
Најновијим истраживањем Вилијама Ринка, из Канаде, утврђено је да је фосил вилице из Беланице стар најмање 397.000 година тј да је вероватно старији од 525.000 година, и да пронађена вилица представља најстарији источно-европски фосил средњоплеистоценских хоминида.<ref name="Hominin from Balanica"> Rink WJ, Mercier N, Mihailović D, Morley MW, Thompson JW, et al. (2013) ''New Radiometric Ages for the BH-1 Hominin from Balanica (Serbia): Implications for Understanding the Role of the Balkans in Middle Pleistocene Human Evolution.'' PLoS ONE 8(2): e54608. doi:10.1371/journal.pone.0054608. [http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0054608 Plos One, Abstract], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
{{цитирање|[[Датотека:Sićevačka klisura pećina.JPG|left|250px]]''Оно што је можда и најинтересантније, ако би се утврдило будућим истраживањима, у једној од пећина у околини Сићева, онда би то могло значити да је у једном периоду неандерталски човек живео у практичној кохабитацији са савременим човеком на простору Сићевачке клисуре.<br />На то упућује пронађен део доње виличне кости, за који се верује да је најстарији остатак, јако примитивног човека, који је живео у балканској котлини. Добијени датуми у досадашњим студијама померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао „капију Европе“ и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала''.<ref name="Hominin from Balanica"/>}}
Ред 45:
Сићево лежи на геотектонској граници кристаласте [[Родопске планине|родопске масе]] и [[кречњак|кречњачких]] планина источне Србије, и споју великих удолина [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], у подножју и на падинама планине Вишегрда, (808 -{m}-), и делу композитне Нишавске долине у завршном низводном делу Сићевачке клисуре.
 
Атара насеља предиспонирана је главним [[нишавски расед|нишавским раседом]] дуж којег су стваране [[потолина|потолине]]{{напомена|Потолина (депресија) је копнена или језерска површина нижа од нивоа мора.<ref>Цурић, З. и Цурић, Б. (1999) ''Школски географски лексикон'', Хрватско географско друштво, Загреб</ref>}} [[Нишка котлина|Нишке]] и Белопаланачке котлине.<ref name=autogenerated2>Костић, М. (1967). ''Нишка котлина.'' Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.</ref> Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, дела Сићевачке клисуре у пределу Сићева, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
 
За постанак и данашњи изглед рељефа од великог значаја су и најмлађа убирања, насталих као последица, „најмлађих тектонских процеса током којих се [[Нишава]] усецала, а околни планински венци издизали, и тиме омеђили асцендентну долину Нишаве“.
 
Атар насеље Сићево почиње западно од насеља Просек где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине. На југу граничи се Куновичком површи а на северу планином Вишеград.
 
На основу рељефа Сићавачка клисуре и њене проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) атар села Сићево може се поделити у два међусобно повезана географска дела (која припадају клисурастом делу Сићевачке клисуре);
 
;Први део, Кусача
Први део насеља Сићево у Сићевачкој клисури (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 -{km}- и пружа се од насеља [[Просек]] (бетонски [[мост]] на Нишави) до бетонске бране [[електране|електричне централе]] на [[Нишава|Нишави]] код насеља Сићева. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале [[Нишава|Нишаве]], земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 -{m}-) је пошумљена [[храст]]овом, [[липа|липовом]] и [[Граб (дрво)|грабовом]] шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс [[Манастир Свете Богородице Сићево‎|Манастира Свете Богородице‎]] окружен [[ливада]]ма, и виноградима иза којих је густа [[шума]].<br />Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 -{m}-). Од [[1970]]. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.<br />На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита [[Нишава]] прелази у шире, у подножју насеља [[Сићево]], Нишава је преграђена браном [[1922]]. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене [[1931]].<ref name="Митић">Митић, Д. Средње понишавље -— основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.</ref>
[[Датотека:Sićevačka klisura.png|мини|center|500px|<center>Положај Сићева у Сићевачкој клисури]]
;Други део, Селиште
Ред 64:
Данашњи климатски услови у Сићеву, као и на простору Сићевачке клисуре имају одлике умерено–континенталне климе.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићева првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, његовим географским положајем и рељефом Сићевачке клисуре. Окружење високим [[планински масив|планинским масивима]], чине насеље заштићено од наглих продора и смена [[ваздух|ваздушних]] маса, што утиче на мања [[температура|температурна]] колебања и мању количину [[падавине|падавина]] у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10&nbsp;°C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1&nbsp;°C.<ref>{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf| title = Ниш – опсег температура (табела). У:Температурни режим у Србији 1961 – 1990. | accessdate= 4. 6. 2012.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20120502021039/www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf|archivedate = 2. 5. 2012.}}</ref><ref name="клима1"/>
 
Сићево се одликује уједначеним годишњим током [[температура|температуре]], при чему су максималне вредности у [[јул]]у, а минималне у [[јануар]]у. Дневне температурне амплитуде су веће за 6–8&nbsp;°C од истих у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]]. Јутра су током лета хладнија за 2–4&nbsp;°C, чему доприноси и хладна вода [[Нишава|Нишаве]]. Просечне годишње температуре у Сићеву су сличне Нишкој, Пиротској и Белопаланачкој котлини у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на [[Нишка котлина|Нишку котлину]], где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији.<ref name="клима1"/><ref name="Карактеристике поднебља">Група аутора (1983). ''Карактеристике поднебља'' У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.стр 15-17</ref><ref name="клима1"/>
 
<center>
{|{{prettytabletable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="5"|<center>'''Средње темературе годишњих доба у Сићевачкој клисури (1950—2009)''' </center>
|-
Ред 75:
|}
</center>
Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6&nbsp;°C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20&nbsp;°C до 22&nbsp;°C.<ref name="клима1">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss1.php?moss_id=388| title = Observatory: Niš (founded in 1889)| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate= 16. 5. 2009.}}</ref> Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других [[Клисуре у Србији|клисура у Србији]], јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.<ref name="Дучић">Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). ''Клима Србије.'' Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, pp. 1–179</ref>
 
У Сићеву дувају; северни [[ветар|ветрови]] ([[Кошава]]), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други;<ref name="клима2Карактеристике поднебља"/><ref name="Карактеристике поднебљаклима2"/>
{| class="wikitable"
|-
Ред 98:
{{цитирање|''Пре почетка савремених климатских промена у Сићевачкој клисури, снежни покривач је често достизао значајну висину да су [[воз]]ови остајали завејавани на железничкој прузи (педесетих година 20. века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су многа насеља месецима била одсечена од [[Ниш]]а или [[Бела Паланка|Беле Паланке]]. Једна од таквих зима била је [[1875]], када је снег који је нападао [[10. новембар|10. новембра]], био дубок 142 -{cm}- и одржао се чак до [[2. април]]а.''<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Снежне падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 1. 6. 2012.}}</ref>}}
<center>
{|{{prettytabletable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="8"|<center>'''Климатски фактори на коридору ауто-пута E-80, деоница Просек —Бела Паланка (у рејону Сићевачке клисуре)'''<ref name="Коридор Е-80">{{cite web | url = http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/finaleiae80srp.pdf| title = Климатски фактори на коридору ауто-пута Е-80, Ниш-Димитровград У:Пројекат ауто-пута Коридора 10: Коридор Е-80 Процена утицаја на животну средину на нивоу Коридора и План за управљање животне средине| accessdate= 4. 6. 2012.}}</ref></center>
|-
Ред 114:
Поред сеоске православна [[Храм светог пророка Илије у Сићеву|црква Светог пророка Илије]] подигнуте [[1800]]. (реновиране [[1990]]) и [[Месна камцеларија|месне камцеларије]], село има стари (изграђен [[1934]]) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у Првом и Другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.
 
''„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је [[1895]]. Винарски подруми су до [[1878]]. грађени у виноградима, потом у насељу, а [[1931]], када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је [[1937]]/[[1938|38]] изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“''
 
У новије време Сићево је познато и по културним и спортским манифестацијама:
* [[Ликовна колонија Сићево|Ликовна колонија „Сићево“]] -— најстарија у земљи основане [[1905]]),
* [[Књижевна колонија Сићево|Књижевна колонија „Сићево“]] -— једине на Балкану, основане [[1991]])
* Светски [[параглајдинг]] куп
* „[[Дани жалфије]]“, као манифестација [[Градска општина Нишка Бања|општине Нишка Бања]]
Ред 124:
 
== Демографија ==
Расположива [[историја|историјска грађа]], и други извори, указују на вишевековну насељеност Сићевачке клисуре претежно [[срби|српским становништвом]].<ref name="Ћирић">Ћирић, Ј. (1995). Енциклопедија Ниша – Природа, простор, становништво. Ниш:Градина.</ref> Праћење континуитета стариначког [[Становништво|становништва]], које већином датира из [[Средњи вијек|средњовековног периода]], у великој мери је отежано због променљивости и наглашене нестабилности овог простора под дејством многобројних и разноврсних историјско-географских прилика–[[рат]]на разарања праћена исељавањем становништва и каснијим обнављањем [[насеље|насеља]], постојање привремених насеља („збегова”), читлучење појединих насеља итд.<ref name="Костић М.">Костић М. (1955): О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања. Зборник радова Географског института ПМФ-а у Београду, св. 11, pp. 93–111.</ref>
 
Прерасподеле становништва је основна одлика развоја насеља Сићево;<ref name="Ћирић"/>
* насељавање (досељавање) или пресељавањем из слабије развијених села у економски значајнија насеља,
* демографско пражњење насеља и расељавање појединих околних села.<ref name="Ћирић"/>
 
У насељу Сићево живи 839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,9 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ред 143:
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |
 
<timeline>
Ред 250:
Привремена насељеност у Сићевачког атара има вишевековни континуитет а у прошлости је била искључиво везана за развој привремених сточарских насеља, која су до средине [[20. век]]а имала велики значај у сеоском привређивању овог краја.<ref name="Кицошев">Кицошев, С., Бењеглав, Д., Аврамовић, М. (1996). ''Насеља Сићевачке клисуре''. Гласник Српског географског друштва, св. 1, pp. 39–45</ref> Паралелно са процесом њиховог одумирања с краја [[20. век|20.]] и почетком [[21. век]]а развијају се викенд насеља, као нове форме привремене насељености (сезонске и повремене) Сићева. Имајући у виду специфичности развоја викенд насеља, чија је основна намена потреба становништва за одмором и рекреацијом, последњих двадесет година, са пресељавањем домаћинстава у станове за рекреацију, све присутнија је промена њихове првобитне намене, у 13,2% објеката према подацима из [[2001]].<ref name="Станови за одмор">(2002). ''Станови за одмор и рекреацију, Попис становништва, домаћинстава и станова''. Београд: Републички завод за статистику Србије.</ref>
Викенд насеља у Сићевачкоом атару лоцирана су у подножју врхова [[Suva planina|Суве планине]] (1.810 -{m}-) и [[Сврљишка планина|Сврљишке планине]] (1.334 -{m}-), на долинским странама [[Нишава|Нишаве]] у висинском појасу од 220 -{m}- ''(Ћемер)'' до 420 -{m}- ''(Курашница)''.
 
Викенд насеља у Сићеву саграђена су у атрактивним зонама очуване природе Сићевачке клисуре и добре саобраћајне повезаности са [[Ниш]]ом, као најближим урбаним центром, што је уз утицај осталих фактора погодовало процес трансформације привремене (викенд) насељености у трајну (сталну) насељеност.<ref name="Станови за одмор"/>
 
Од петнаест викенд насеља (са 93,4% викенд кућа) које се налазе у Сићевачкој клисури: на подручју [[Сићево|Сићева]] је седам ''(Кулина, Кусача, Кутлеш, Мечи дол, Света Петка, Црвеница и Шутевац)''. Стамбене зграде предвиђене за одмор, јављају се разбацане у оквиру или у непосредној близини села Сићева, које тиме поприма назив насеље Сићево.<ref name="Станови за одмор"/>
 
== Саобраћај ==
Све до изградње железничке пруге долином Нишаве Сићево је било лоцирано далеко од главних саобраћајница које су заобилазиле непроходну Сићевачку клисуру. Године 1887. након изградње дела железничке магистрале до Пирота отворена је [[Железничка станица Сићево|железничка станица у атару Сићева]]. Касније (1888) изграђен је и део пруге од Пирота до српско-бугарске границе.
 
Траса магистралног пута Ниш–Димитровград кроз Сићевачку клисуру делимично је просечена 1939, а завршена 1965. године. Изградња поменутих саобраћајница допринела је економском и туристичком активирању Сићевачке клисуре.<ref>М. Костић, ''О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања,'' Зборник радова, св. 11, Географски институт Природноматематичког факултета, Београд, 1955, р. 100.</ref>
Ред 264:
{{double image|center|Magistralna pruga u Sićevu.JPG|350|Magistrani put u Sićevu.JPG|350|<center>Кроз атар Сићева ''(на слици)'', паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбурга—Истанбул).</small>}}
 
До насеља Сићево може се доћи приградским линијама: линија 18 ПАС Ниш -— Нишка Бања -— Просек -— Сићево, линија 20 ПАС Ниш -— Нишка Бања -— Просек -— Сићево -— Островица -— Равни До и линија 20 Л ПАС Ниш -— Нишка Бања -— Просек -— Сићево -— Островица.
 
Током зимског периода, у време снежних падавина, тј. све док пут не учини проходним за саобраћај Предузеће за одржавање путева из Ниша, аутобуси не саобраћају до Сићева, већ до раскрснице за Сићево на магистралном путу Ниш -— Пирот.
 
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сићево”