Бањички логор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Rale1994 (разговор) на последњу измену корисника Ašhabad
м сређивање
Ред 39:
У разним периодима постојања Бањичког логора поједине собе су имале различиту намену. У прве две окупационе године њихов карактер се често мењао. Најпре су биле мешовите, са заточеницима различито одмерених кривица, да би се затим у већину соба налазили осуђеници на смрт који су чекали стрељање.
 
У логору су биле заступљене и женске собе у којима су довођени политичкки кривци или таоци по женској линији. Како се логор све више и више пунио, ово правило је било занемаривано па су се тако женске и мушке собе спајале и постајале колективне собе логораша.
 
Распоред бањичких соба изгледао је овако:
Ред 61:
* '''Соба бр.35''' - соба у којој су затварани интелектуалци (доктори наука, магистри и научници)
* '''Соба бр.36''' - соба у којој су затварани интелектуалци (доктори наука, магистри и научници)
 
 
'''Први спрат'''
Линија 82 ⟶ 81:
== Категорија логораша ==
[[Датотека:Komunisti pred streljanje na Banjici.jpg|десно|мини|270п|Чланови окружног комитета КПЈ Чачка пред стрељање на Бањици, 1942.]]
У почетку категоризација логораша није вршена. За време устанка у Србији 1941. године, у логор су довођени партизани, присталице НОП-а, комунистички функционери, [[Јевреји]], [[Роми]], националисти (они који су били са четницима) и таоци.
 
У првим годинама окупације, у логору су се као посебна категорија налазили „криминалци“ и „преступници“, односно лица која су још у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] издржавали затворску казну због преступа. Они су били ликвидирани до марта [[1942]]. године. У последњој години окупације довођени су и странци које су чинили ухваћени [[Сједињене Америчке Државе|амерички]], [[Уједињено Краљевство|енглески]] или [[Русија|совјетски]] војници, заробљени [[Италија]]ни или [[Немачка|Немци]] који су одбили више да служе Великом Рајху. Већина странаца је из логора интернирана у Немачку, [[Француска|Француску]], [[Аустрија|Аустрију]] и другим земљама, а један мали број је стрељан.
 
Прва званична категоризација логораша извршена је у септембру 1942. године када је уведена нова категорија затвореника-присталице Драже Михаиловића, док су се они раније називали националистима.
Линија 90 ⟶ 89:
 
== Бекства из логора ==
Иако је Бањички логор важио као један од најбоље чуваних и најбоље обезбеђених концентрационих логора, за време окупације успело је 5 логораша да прокрчи себи пут у слободу. Прво бекство је забележено у јануару 1943. када је [[Милка Минић]], супруга високог партијског секретара [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] [[Милош Минић|Милоша Минића]] успела да се извуче из логора. Друго веће бекство забележено је октобра 1943. Из логора су побегли капетан ЈВуО [[Нешко Недић]], резервни потпуковник [[Илија Орељ]], студент [[Никола Пашић (унук)|Никола Пашић млађи]] и још један затворски чувар. Било је и случаја бежења бањичких логораша и за време извођења радова на [[Дунав]]у, у [[Обреновац|Обреновцу]] и [[Панчево|Панчеву]].
 
== Однос присталица Равногорског покрета и НОП-а у логору ==
Линија 109 ⟶ 108:
Велики број осуђеника није ни увођењен у бањичке књиге већ је директно вођен у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са [[Логор Сајмиште|Старог Сајмишта]], од којих је највише било Јевреја. Они су били транспортовани на Бањицу као попуна квоте која се морала испунити за одмазду, а такође и због интернирања.
 
Стрељања и вешања логораша вршена су и у самом логору. Почетком 1942. постављен је грудобран у дворишту логора који је коришћен за стрељања, а било је случајева убиства из чисте обести.
 
Затворенике је највише слала немачка СС и полиција, Управа града Београда, Престојништва и Среска начелства. Из Бањичког логора су стрељани Јевреји, Роми, партизани, присталице НОП-а, четници, присталице Равногорског покрета, странци, криминалци и преступници. Правилан редослад је тешко одредити, јер недостају битна документа.
 
Према бањичким сачуваним књигама овако изгледа структура стрељаних:
 
<table {{prettytabletable}}>
<tr><th>Занимање<th>Број стрељаних
<tr><td>Земљорадници<td> 1.414
Линија 161 ⟶ 160:
{{Портал|Србија|Београд}}
* [http://www.mgb.org.rs/sr/stalne-postavke/banjicki-logor/album/33 Музеј Бањичког логора]
* [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%206/Milorad%20Mitrasinovic%20zrtve.pdf Милорад Митрашиновић: Жртве бањичког логора 1941—1944.] pp. &nbsp;69–87, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.
* [http://www.va.mod.gov.rs/cms/view.php?id=6089 Војна академија/Сећање на логор]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]