Епархија захумско-херцеговачка и приморска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 48:
Епархија се потом подијелила на двије: на [[Требињска епархија|Требињску]] и [[Епархија милешевска|Милешевску]], која се чешће звала Полхерцеговачка или Петровска по манастиру [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|Светог Петра на Лиму]] где јој је, и под [[Османлије|Турцима]], неко вријеме било сједиште. Кад су у другој половини [[17. век|17. вијека]] [[Османлије|Турци]] претворили [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|Петров манастир]] у [[Џамија|џамију]] сједиште ове епархије помјерало се према [[Тара (река)|Тари]] и преко ње у [[Никшић]], стари [[Оногошт]] ([[Будимљанско-полимска епархија]]). Немирна прошлост овог подручја утицала је на мијењање граница ових епархија које су се у [[18. век|18. вијеку]] послије [[Београдски мир|Београдског мира]] (1739) сјединиле. Из овог времена познати су херцеговачки или требињски архијереји: [[Симеон (епископ херцеговачки)|Симеон]] (1615—1630), [[Василије Острошки|Свети Василије Острошки]] (1639—1649) и [[Арсеније (епископ херцеговачки)|Арсеније]] (1654). Послије њега, Требињском епархијом управља [[Василије Острошки|Свети Василије]] који је [[1649]]. премјештен у Петровску или [[Епархија милешевска|Милешевску епархију]]. И касније су поједини епископи ових двају епархија управљали објема епархијама. Од захумских (милешевских, полхерцеговачких, петровских) епископа тога времена познати су: [[Лонгин (митрополит херцеговачки)|Лонгин]] (1615—1643), [[Максим (митрополит херцеговачки)|Максим]], [[Пајсије (митрополит херцеговачки)|Пајсије]] ([[Турци]] су га убили око [[1650]]. и [[Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу|Петров манастир]] спалили), [[Василије Велики|Свети Василије]] (1651—1671), [[Симеон Љубибратић]] (1671—1681), [[Саватије Љубибратић]] (1682-1716), [[Герасим (митрополит херцеговачки)|Герасим]], [[Симеон Зотовић]], [[Мелентије (митрополит херцеговачки)|Мелентије]], [[Арсеније (митрополит херцеговачки)|Арсеније]] и [[Аксентије I (митрополит херцеговачки)|Аксентије I]].
После сједињења позната су имена ових херцеговачких епископа: [[Филотеј (митрополит херцеговачки)|Филотеј]] (1741—1741) и [[Аксентије II (митрополит херцеговачки)|Аксентије II]] (1751—1760). Разарањем манастира [[Манастир Тврдош|Тврдоша]] епископско сједиште је премјештено у [[манастир Дужи]]. Укидањем [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] ([[1766]]), кад је и ова епархија дошла под власт [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], трон епархије пренесен је у [[Мостар]]. Епархијом су од тада управљали епископи [[Грци]]: [[Антим (митрополит херцеговачки)|Антим]] (1766—1772), [[Ананије (митрополит херцеговачки)|Ананије]] (1772—1802), [[Јеремија (митрополит херцеговачки)|Јеремија]] (1803—1815), [[Јосиф I (митрополит херцеговачки)|Јосиф I]] (1816—1835), [[Прокопије I (митрополит херцеговачки)|Прокопије I]] (1837—1838), [[Аксентије Чешмеџијски|Аксентије III]] (1838—1848), поново [[Јосиф II (митрополит херцеговачки)|Јосиф II]] (1848—1854), [[Григорије (митрополит херцеговачки)|Григорије]] (1855—1860), [[Прокопије (митрополит херцеговачки)|Прокопије]] (1864—1875) и [[Игњатије (митрополит херцеговачки)|Игњатије]] (1875—1888).{{sfn|Радосављевић|2008|p=175-196}} Епархијом је у раздобљу [[1860]]—[[1864]]. управљао [[архимандрит]] [[Јоаникије Памучина]] кога [[васељенски патријарх|цариградски патријарх]] није хтио да постави за [[митрополит]]а.<ref name="automatski generisano1" />
Ново раздобље у историји ове епархије започиње [[1878]]. године, када је [[Аустроугарска]] окупирала [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]]. Тада се Херцеговачка епархија нашла у незавидном положају, пошто је њено подручје потпало под три државне власти: највећи део епархије са срезовима: [[Мостар]], [[Љубушки]], [[Столац]], [[Љубиње]], [[Требиње]], [[Билећа]], [[Гацко]], [[Невесиње]], [[Коњиц]], [[Фоча]], [[Чајниче]] и [[Жупањац]], потпао је под аустроугарску окупацију. Југоисточни део око Никшића припао је [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]] и на том подручју је већ током исте [[1878]]. године створена нова [[Захумско-рашка епархија]]. Североисточни део Херцеговачке епархије са срезовима [[Пљевља]] и [[Пријепоље]] остао је под [[Османско царство|турском]] влашћу и то подручје је тек [[1894]]. године припојено суседној [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренској епархији]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=279}}
Ред 115:
=== Митрополити херцеговачки (Цариградске патријаршије) ===
{| {{
|- style="background: #ececec;"
!Портрет
Ред 194:
=== Епископи захумско-херцеговачки (Српске патријаршије) ===
{| {{
|- style="background: #ececec;"
!Портрет
| |||