Плиоцен — разлика између измена

{|{{prettytabletable}}

[[Клима]] је постала хладнија, сувља и одређена годишњим добима, слично модерној клими. [[Антарктик]] је постала покривена ледом и трајном глацијацијом на почетку плиоцена. Стварање арктичке поларне капе пре 3 милиона година је означено наглом променом нивоа изотопа [[Кисеоник|кисеоникакисеоник]]а и ледом обликованог камења на дну Северног [[Атлантски океан|Атлантика]] и Северног [[Тихи океан|Пацифика]] (Ван Андел 1994, pp.  226). Глацијација на средњим географским ширинама вероватно започела пре завршетка епохе.

Континенти су се наставили померати према својим данашњим позицијама, па се верује да су период започели удаљени 250  km од својих данашњних локација да би га завршили 70 км од данашњих локација. [[Južna Amerika|Јужна Америка]] се спојила са [[Severna Amerika|Северном Америком]] преко Панамске превлаке за време плиоцена, тако довевши до готово потпуног истребљења специфичне торбарске фауне Јужне Америке. Стварање превлаке имало је важан ефект на глобалну температуру, јер су топле екваторијалне струје биле пресечене те тако започео циклус хлађења изолованог [[Атлантски океан|Атлантика]] преко хладних арктичких и антарктичких струја.

Године 2002. астрономи су открили да су пре отприлике 2 милиона година, пред крај плиоценске епохе, група сјајних О и Б звезда званих Скорпијус-Центаурус ОБ асоцијација прошли око 150 светлосних година близу Земље те да се једна или више супернова вероватно догодила у тој групи у то време. Тако велика експлозија могла је оштетити Земљин озонски омотач и изазвати изумирање дела океанског живота (треба узети у обзир да би супернова те величине у то време могла изазвати апсолутну магнитуду као и цела галаксија од 200 милијарди звезда).(Comins, Kaufmann pp.  359)