Радиоактивност — разлика између измена

'''Радиоактивност''' је spontani процес у којем се [[атомско језгро]], емитујући једну или више [[елементарна честица|честица]] или кваната електромагнетног зрачења, преображава у друго језгро. Првобитно није била позната природа зрачења него се збирно говорило о радијацији па је ова појава „распада“ језгра названа радиоактивност, а језгра која емитују честице или зрачење радиоактивна језгра или, исправније радиоактивни [[изотоп]]и. Распадом почетног језгра, које се назива и језгро родитељ, настаје ново језгро, потомак, које може да има [[редни број]] Z и/или [[масени број]] A различит од језгра родитеља. Радиоактивни распад карактерише се врстом и енергијом емитоване радијације и [[време полураспада|временом полураспада]]. У природи се јављају [[алфа-распад]], [[бета-распад|бета^--распад]], [[гама-распад]] и [[Nuklearna fisija|спонтана фисија]]. При алфа-распаду радиоактивна језгра емитују језгра хелијумових атома ⁴He⁺⁺. Код бета^--распада, из језгра се емитују [[електрон]] и [[антинеутрино]], а код гама-распада језгро зрачи електромагнетне таласе ([[фотон]]е) велике енергије. У лабораторији могу да се добију и језгра која се распадају на бројне начине (видети таблицу доле), на пример, емитујући [[позитрон]]е и [[неутрино|неутрина]] (бета⁺-распад) или код којих долази до [[К-захват]]а.