Михаел је у сезону 1994. ушао победивши 6 пута у првих седам одвожених трка. Његов Бенетон као и неки други болиди били су под сумњом да користе нелегална електронска помагала. Та прича била је актуелна кроз читаву сезону и стално су се вукли репови на ту тему. На Велика награда [[Велике Британије|ВН Велике Британије]] у кругу за загревање Михаел је престигао [[Дејмон Хил|Дејмона Хила]] и возио се тако пар завоја док га није пропустио напред. То није у складу с правилима и Михаел је зарадио казну стани-крени касније у самој трци. ИгнориравшиИгноришући ту казну Михаел је наставио возити да би касније зарадио црну заставу што је аутоматско искључивање са трке, али Шумахер није поштовао заставу и ттркутрку је завршио у регуларним условима као други. Касније је дисквалификован и још је зарадио казну од забране учествовања на све трке. Шумахер је касније објашњавао да црну заставу није видео и да је слушао шта му говоре ињжењериинжењери преко радио везе да мора игнорисати све казне које су му биле намењене јер наводно нису у складу са правилником за додељивање казни. Забрану на 2 трке Михаел је затражио да му се рачунају касније у сезони јер је хтео возити на домаћем Хокенхајму и на стази [[Спа Франкошамп]]. Међутим, управо на трци у Спа на ВН Белгије Шумахер је дисквалификован на крају трке у којој је победио због 2 -{mm}- претанке даске на подножју болида. Бенетон је уложио жалбу да се даска изгребала приликом једног Михаеловог окретања у трци које је за Михаела добро прошло. ФИА за то није признала жалбу. Трке у Италији на [[Монца|Монци]] и у Португалу на стази у [[Есторил]]у Михаел није возио, а његов највећи конкурент Дејмон Хил је победио на обе трке и смањио заостатак за Михаелом на само бод. Тај бод разлике остао је и на крају када су обојица победили на још наредне две трке, Михаел у [[Херез]]у, а Хил на [[Сузука|Сузуки]] за финални расплет на [[Велика награда Аустралије|ВН Аустралије]] када се сударају у међусобном двобоју на стази у борби за титулу првака. Болиди су били превише оштећени за наставак трке и за обојицу то је значио крај. Прва титула припала је Михаелу. У тек трећој пуној сезони освојио је титулу првака и то као други најмлађи првак на вечитој листи иза [[Емерсон Фитипалди|Емерсона Фитипалдија]]. титулу је посветио раније у сезону трагично погинулом Аиртону Сени. Своју прву титулу првака Михаел је освојио са 8 постигнутих победа и 92 освојена бода.
Сезона [[1995]]. била је потпуно чиста и без икаквих контроверзи. Шумахер је убедљиво тријумфовао и стигао до друге титуле првака и постао најмлађи двоструки светски првак. У његов Бенетон те је сезоне био уграђен [[Рено]]ов мотор исти онакав какав је био и код Вилијамса. Михаел је те сезоне остварио чак 9 побједа чиме је изједначио Менселов рекорд из 1992. у броју постигнутих победа у једној сезони, а још на две трке победио је његов тимски колега [[Џони Херберт]]. Једна победа се нарочито истиче те сезоне која је остварена на ВН Белгије у коју је стартао са шеснаесте позиције. Поред свих тих силних успјеха теу сезонесезони, ту сезону карактеришу и велике борбе између Шумахера и Дејмона Хила које су готово увек завршавале сударима. Први судар догодио се на ВН Велике Британије (домаћа за Хила) када је Хил покушао престићи Шумахера, те је на крају у неуспеху избацио и себе и Михаела. Такође, нешто слично догодило се на ВН Италије када је Хил прекасно кочио у једној шикани и директно се забио у Михаела у задњи дио болида и обојица су били ван трке. Управо је на те две трке победио други Бенетонов возач Џони Херберт. Шумахер је сезону је завршио за њега тада рекордних освојених 102 бода.
