Слободан Секулић — разлика између измена

Сређивање
(Сређивање)
| датум_рођења = [[пролеће]] [[1915]].
| место_рођења =[[Ужице]]
| држава_рођења = <br />{{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1942|3|9|1915||}}
| место_смрти =[[Стрелиште у Јајинцима|Јајинци]], код [[Београд]]а
| држава_смрти =<br />{{flagcountry|Недићева Србија}}
|професија=војно лице
|КПЈ=
=== Устанак у Србији 1941. ===
{{Главни|Устанак у Србији 1941.}}
[[Савез комуниста Југославије|Комунисти]] су лета [[1941]]. године почели организовање устанка у златиборском крају. Они су крајем јула или почетком августа водили преговоре о оснивању Златаборске чете са групом официра у којој су били [[Момчило Смиљанић]], Слободан Секулић и [[Славко Ковалинка]]. Ови официри су у почетку одбили, али су рекли ако се чета повећа и ојача да ће доћи. Убрзо, када је чета нарасла на двадесет и нешто људи, прикључили су се Секулић и други официри.<ref>[http://www.e-novine.com/feljton/100864-Pripreme-ustanak-uikom-kraju.html Припреме за устанак у ужичком крају]</ref> Поручник Секулић није био комуниста, али су партизани сматрали да је ''„разборит и честит човек, велики патриота и храбар и одлучан војник“''.
 
У то време, партизанска чета је вршила мање нападе на жандармеријске станице ради заплене наоружања. Прва већа борба против Немаца и жандарма (укључивши и албанске жандарме) била је на [[Дрежничка Градина|Дрежничкој Градини]]. Жандарма и Немаца је било пар стотина, а партизана око 45. Према сведочењима, партизани су успели да избегну уништење и пробију се из обруча једино захваљујући присебности поручника Секулића. Подвиг који је извео на Градини донео му је велики углед, не само код бораца, већ и код партијског руководства. Једног дана био је позван на састанак партијских руководилаца ужичког краја. Није ни знао зашто га тамо зову. Тада му је вероватно званично саопштено да је постављен за командира чете. Наиме, он на Градини није био командир чете, већ је у тешком моменту, као најискуснији, самоиницијативно преузео команду.<ref name="Petrović">[http://www.e-novine.com/feljton/101284-Puka-kao-svaki-drugi-alat.html Пушка је као и сваки други алат]</ref>
Поручник бивше југословенске војске Слободан Секулић постао је командир Прве ужичке партизанске чете „Радоје Марић“. Партизански логор за обуку се налазио у Заглавку код [[Бајина Башта|Бајине Баште]]. Прилаз логору је био кроз шуму, преко једне чистине на чијем се брегу налазила база. Све личне ствари су предаване у заједништво, односно „колектив“, што је за новодошле био сасвим нов појам. Све из колектива је расподељивано на једнаке делове. Нпр. нико није могао да има три кошуље, а други само једну или ниједну у резерви. И новац су такође предавали у заједништво. Партизани су носили црвене петокраке на капама, међусобно су се ословљавали са „друже“ и поздрављали стиснутом песницом, што су све биле нове и неуобичајене ствари.<ref name="Petrović"/>
 
У устанички камп су пристизале групе људи са разних страна. Секулићева чета је бројно расла сваки дан и то осетно. Убрзо је чета порасла на два вода, а сваки вод је имао по две десетине. Доцније се то све удвостручило.<ref name="Petrović"/>
 
Дана 3. септембра Секулић је био рањен.<ref name="automatski generisano1" />
[[Датотека:Nemacki zarobljenici u Uzicu 1941.JPG|мини|Устаници спроводе заробљене немачке војнике, Ужице 1941.]]
 
Након што је устанак узео маха, новопостављени командујући генерал у Србији [[Франц Беме]] донео је одлуку да Немци [[21. септембар|21. септембра]] напусте Ужице. Колона је била дуга 6 километара и у њој се кретало 1.217 војника.<ref name="Glišić">[http://www.graduzice.org/userfiles/files/stvaranjeslobodneteritorije1941.pdf Venceslav Glišić, Стварање слободне територије 1941.]</ref>
 
Како је [[Косјерић]] ослобођен [[24. септембар|24. септембра]] изјутра, у ужичком округу остало је још неослобођено Ужице у коме су се налазили [[Четници Косте Пећанца|Пећанчеви четници]] и Недићева жандармерија. Са њима су поведени разговори да се Ужице преда. Кад споразум није постигнут, одлучено је да се изврши напад на град. Увече, 23. септембра три партизанске чете биле су спремне за напад. Раније тога дана, осећајући да се стеже устанички обруч, жандарми су почели да беже из Ужица. Следећег дана Немци су бомбардовали складиште муниције у Крчагову и друге објекте, па је највећи део четника и жандарма напустио град.<ref name="Glišić"/>
 
Док су Пећанчеви четници напуштали Ужице, командант партизанске групације Слободан Секулић послао је у град патролу са поруком начелнику Бранку Барбуловићу да преда град. Како није располагао никаквим снагама за борбу против партизана, он је предао град. Поред Златиборске, Рачанске и Ужичке партизанске чете ускоро су с возом, камионима и мотоциклима стигле и чете источне групе Ужичког НОП одреда, а са севера преко Црнокосе партизани Црногорске чете.
 
{{DEFAULTSORT:Секулић, Слободан}}
 
[[Категорија:Рођени 1915.]]
[[Категорија:Умрли 1942.]]
147.423

измене