'''Аварски каганат''' је назив за државу која је постојала у [[Средња Европа|средњој Европи]] између 6. и 9. века. Основали су је [[Евроазијски Авари|Авари]], народ [[туркијски народи|турског порекла]], који се доселио на те просторе 567. године из [[Источна Европа|источне Европе]]. Према неким изворима, Каганат је био аварско-словенска држава, јер су у њој, поред Авара, знатан део становништва чинили и [[Словени]], у статусу покореног становништва и војних савезника Авара. Каганат су [[Франачко-аварски ратови|уништили]] [[Франци]] 796. године, након чега је његова територија подељена између [[Франачка|Франачке државе]] и [[Прво бугарско царство|Бугарског царства]].
Прво посланство на двор у Цариград Авари су послали 557/558. године тражећи од Византије новац за борбу против њених непријатеља. Тада су живели у суседству Алана<ref>Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977, 23.</ref>. Као последица овог договора са Византијом, Авари су покорили Оногузе, Кутригуре,Утригуре, Зале, Хуне и Сабире који су живели у црноморским (понтским) степама у периоду од 558-560. године<ref>Ј. Ковачевић, Аварски каганат, Београд 1977, 23.</ref>. Друго аварско посланство је стигло у Цариград 562. године и тражило је поред новца и земљу за насељавање, већ држећи под својом влашћу Малу Скитију, данашњу [[Добруџа|Добруџу]]. Цариград је им понудио простор Доње Паноније али су то Авари одбили. Ново посланство Авара дошло је у Цариград 565. године нудећи војне услуге Византији у замену за подршку у борби против Западних Турака. У то време падају први продори Авара у Панонску низију, и то против Гепида 567. године. Изасланици [[Лангобарди|Лангобарда]] тражили су савез против са Аварима против [[Гепиди|Гепида]], који су тада држали Доњу Панонију и Дакију. Авари запоседају Панонску низију 568. године уништавајући Гепиде, док су Лангобарди отишли за Италију.
