Соломон Мони де Були — разлика између измена

нема резимеа измене
 
==Биографија и књижевни рад==
Рођен у једној од најстаријих и најбогатијих београдских јеврејских породица, основну школу и гимназију завршио је у родном месту и дипломирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у [[Београд]]у [[1928]]. године. Како је сам написао у аутобиографији „Вечност“, детињство је провео сањарећи и читајући, а за осамнаест година осамнаест пута је посетио [[Беч]]. Са петнаест година одлази у [[Берлин]] где се упознаје са почецима авангардне уметности. Групи српских модерниста из кафане „Москва“ ([[Станислав Винавер]], [[Тин Ујевић]], [[Раде Драинац]], [[Душан Матић]], [[Ристo Ратковић]], [[Драган Алексић]] и други) приступа [[1919]]. године, а прву песму објављује 1923. године у „Хипносу“ [[Раде Драинац|Рада Драинца]]. Био је међу покретачима нових књижевних покрета, песничких прогласа и краткотрајних књижевних публикација. Уредио је алманах „Црно на бело“ ([[1924]]) и са Ристом Ратковићем покренуо и уређивао часопис „Вечност“ [[1926]]. године.
 
Одлази у [[Париз]] [[1925]]. године где се упознаје [[Андре Бретон|Бретоном]], на чији наговор у петом броју часописа Надреалистичка револуција (La Revolution surrealiste) објављује са својом белешком „Вампира“ у преводу М. Фелера. Тако је први од српских авангардних песника ушао у најужи круг француских надреалиста ([[Андре Бретон]], [[Луј Арагон]], [[Пол Елијар]]), пре него што се у [[Београд]]у формирала надреалистичка група. Крајем године враћа се у [[Београд]] и до [[1928]]. се књижевно изузетно ангажује – објављује песничке књиге: „Крилато злато“ ([[1926]]), „Антена смрти“ ([[1927]]) и са Радом Драинцем „Две авантуристичке поеме“, а са Ристом Ратковижем поему „Левиатан“.
528

измена