Efekat staklene bašte — разлика између измена

30 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
Враћене измене 87.116.180.17 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 87.116.180.17 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom [[gasovi staklene bašte]], a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom [[globalno zagrevanje]]. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.
 
== Efekat[[[[[[[[[[[[[[[]]]]]]]]]]]]]]] ==
Efekat nastaje na sličan način kao u [[staklena bašta|stakleniku]], gde [[Sunce|Sunčevi]] zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila, ugljenik(-{IV}-)-oksid (poznatiji kao [[ugljen-dioksid]]) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u [[svemir|vasionu]]. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.