Отворите главни мени

Промене

м
Враћене измене PAVLE01 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
 
== Структура ==
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">{{cite book|last1=Coulter|first1=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid|last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A Textbook of Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375|date=September 2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375–}}</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">{{cite book|last1=Burtis|first1=Carl A.|last2=Ashwood|first2=Edward R.|last3=(PhD.)|first3=Barbara Border|coauthors=Norbert W. Tietz|title=Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ|date = 1. 01. 2001|publisher=Palme yayıncılık|isbn=978-0-7216-8634-9}}</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (e.g. [[fruktozaфукоза]] и сијалинска киселина).
 
Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих [[моносахарид]]и са општом формулом -{(CH<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-, где је -{''n''}- три или више. Типични моносахарид има структуру -{H–(CHOH)<sub>''x''</sub>(C=O)–(CHOH)<sub>''y''</sub>–H}-, другим речима, [[алдехид]] или [[кетон]] са мноштвом [[хидроксил]]них група, обично једном на сваком атому [[угљеник]]а који није део алдехидне или кетонске [[функционална група|функционалне групе]]. Примери моносахарида су [[глукоза]], [[фруктоза]], и [[глицералдехид]]и. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима не подлежу овој формули (нпр. [[уронска киселина|уронске киселине]] и дезокси-шећери као што је [[фryktozaфукоза]]), а постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају моносахаридима (нпр. формалдехид -{CH<sub>2</sub>O}- и [[инозитол]] (-{CH<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-).<ref> Matthews, C. E.; K. E. Van Holde; K. G. Ahern (1999) ''Biochemistry''. 3rd edition. Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-3066-6</ref>
 
Форма моносахарида [[Jedinjenje otvorenog lanca|отвореног ланца]] обично коегзистира са [[хетероциклично једињење|формом затвореног ланца]], у којој угљеник [[алдехид]]не/[[кетон]]ске [[карбонил]]не групе (-{C=O}-) и хидроксилна група (–-{OH}-) реагују формирајући [[хемиацетал]] са новим -{C–O–C}- мостом.