Организација југословенских националиста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
Организација је била нарочито ефикасна у областима [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] које су биле циљ [[краљевина Италија|италијанског]] и [[Аустрија|аустријског]] [[ирендентизам|ирендентизма]], као и у областима где су националне мањине биле сматране моћним или сепаратистички настројеним, попут [[Мађари|Мађара]] у [[Војводина|Војводини]]. Чланство покрета је било мешовито од припадника свих југословенских народа. Међутим, већина чланова су били [[Хрвати]] из [[Далмација|Далмације]]. Организација је уређивала своје новине, имала академски клуб, радничку организацију, средњошколско крило ''Млада Југославија'', и паравојну организацију ''Акција Одјељак''.
 
[[Марш на Рим]] и долазак [[фашизам|фашизма]] на власт у Италији 1922. подстакли су организацију да потпуно одбаци либералну демократију и да се залаже за транформацију друштва у унитаристичку народну заједницу.{{sfn|Đurašković|2011|pp=240}} После 1922. људи свих животних доба су почели да се придружују овој организацији, која је маја 1922. променила име у ОРЈУНА и објавила статут и програм. ОРЈУНА је директоријум од седам чланова и председника. За председника организације изабран је Љубо Леонтић. Главни циљ организације је било очување унитарне југословенске државе. До 1925. Акција Одјељак је имала око 10.000 чланова. Припадници ове организације сукобљавали су се са аустријским и италијанским граничним патролама. Средином 1920их ОРЈУНА је интезивно сарђаиваласарађивала са организацијама сродних идеолошких уверења, као што су [[Народна одбрана]], [[Јадранска стража]] и удружења [[четници|четника]], а сама је истовремено била у рукама Прибићевића и Демократске странке.{{sfn|Đurašković|2011|pp=245}} ОРЈУНА није никада директно учествовала на изборима, али су њене присталице гласале за југословенски оријентисане странке.
 
Орјуна је у својој политичкој мисији често користила насиљем и терором. Због своје изражене антикомунистичке оријентације, често се дешавало да орјунашке паравојне организације и њени симпатизери буду ангажоване за разбијање штрајкова и левичарских скупова, као што су разбијање штрајкова радника фабрике вагона у [[Славонски Брод|Славонском Броду]] 1924, генералног штрајка помораца, штрајкова рудара у [[Хусино|Хусину]] 1923. и [[Трбовље|Трбовљу]] 1924.{{sfn|Đurašković|2011|pp=240}} Осим са комунистима, ОРЈУНА се сукобљавала и са припадницима [[Српска националистичка омладина|Српске националистичке омладине]] (СРНАО) и [[Хрватска национална организација|Хрватске националне организације]] (ХАНАО) и растурала скупове [[ХСС]]-а и [[Народна радикална странка|радикала]] у Војводини.{{sfn|Đurašković|2011|pp=240}}