Књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎top: Бот: Сређивање
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Књижевност}}
'''Књижевност''', термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин [[књижевност|'''литература]]''' потиче из латинског језика од речи -{littero}- — [[слово]], настали превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.
 
[[Народна књижевност]] представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. [[Уметничка књижевност]] садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.
Ред 7:
Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност ([[белетристика]], лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају [[Књижевна критика|књижевној критици]], [[Историја књижевности|књижевној историји]] и [[Теорија књижевности|теорији књижевности]], које заједно са [[Методологија проучавања књижевности|методологијом проучавања књижевности]] конституишу [[Наука о књижевности|науку о књижевности]].
Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика [[језик]]а. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.
 
Широко је усвојена подела књижевности на три рода:
Ред 19:
* [[Драма|драму]], стил писања код драме као рода (указује се на ликове који говоре)
 
Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се [[Народна књижевност|усменом или народном књижевношћу]]. Од самих својих почетака књижевност је у вези са [[Мит|митоммит]]ом и [[Религија|религијом]]. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.
 
Књижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе: