Бар Кохбин устанак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
| страна1={{застава|Римско царство}},
| страна2= Јевреји из Јудеје
| заповедник1= {{застава|Византијско царство}} [[Хадријан]], <br />[[Тинејус Руфус]], <br />[[Секст Јулије Север]], <br />[[Публикус Марцелјус]], <br />[[Т. Хетерјус Непос]], <br />[[К.Лолјус Урбикус]], <br />
| заповедник2[[Јуста]],(први устанак)<br /> [[Јулијанус бен Сабар]],(трећи сутанак).
| јачина1=60.000-120.000
Ред 20:
}}
 
'''Бар Кохбин устанак'''(132–136; <ref>za godinu 136 v. W. Eck, ' The Bar Kokhba Revolt: The Roman Point of View',. ppстр. 87-88.</ref> хебрејски: מרד בר כוכבא или меред бар кокхба) је назив за трећи велики устанак Јевреја у против римске власти у тадашњој провинцији Јудеја и посљедњи од јеврејско-римски ратова. Име је добио по свом покретачу и команданту устаничких снага, Симону бар Кохби који је себе називао Месијом, односно херојском личношћу која ће обновити Израел.
== Назив ==
Устанак је такођер познат под називима Други јеврејско-римски рат и Други јеврејски устанак, односно Трећи јеврејско-римски рат и Трећи јеврејски устанак (ако се међу јеврејско-римске ратове као други рачуна [[Kitosov rat|Китосов рат]] 115 - 117).
== Ток устанка ==
Устаници су накратко имали успеха, па су успоставили независну јеврејску државу Израел у деловима Јудеје. По предању, Бар Кохба је кажњавао хришћане јер га нису признавали за месију. <ref>Јевсевије, Историја цркве</ref> Након само две године огромна римска је војска успела да угуши устанак и поновно успоставити римску власт.<ref name=Israel-Tour-Day>Israel Tour Day: "[http://www.rsy-netzer.org.uk/newsletters/mailing-view/65.html Tour 3]." pristup 3. IX 2010.</ref> Око 135. године, када су Римљани заузели град Бефер, Бар Кохба је убијен а његова глава је пренета у римски логор. <ref>Јевсевије, Историја цркве</ref> Након тога Римљани су забранили Јеврејима да се враћају у Јерусалем, осим за време светковина Тиша беава.
{{цитат|„"Тако запустеше јеврејски градови. Нико од старих житеља не остаде, а на њихово место дођоше страни народи. Ту је затим подигнут римски град са другим именом; њега су звали [[Елија Капитолина|Елија]] у част императора Елија Адријана."“
([[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије]])}}
Разарања су била стравична. По речима [[Касије Дион|Диона Касија]] (69, 14) онда је страдало до 580 хиљада Јевреја, који су ухваћени са оружјем у руци, осим оних које је поморила глад и болест. Срушено је 50 градова и 985 јеврејских села.
 
== Последице ==
Рат и његове посљедице, укључујући одбијање јеврејских кршћана да прихвате Бар Кохбу као Месију, је имао значајну улогу у издавајању хршћанства као религије битно различите од јудаизма. Након рата, [[Списак јерусалимских патријарха|патријарси Јерусалима]] више нису потицали "од оних из обрезања", тј. од јудеохришћана. Старешине Цркве које су после разарања Јерусалима носили звање епископа тог града али тамо нису живели него у Пели.
== Везе ==
* [[Елија Капитолина]]
== Извори ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Јеврејско-римски ратови]]