Младен III Шубић — разлика између измена

Младен је био најстарији син [[Јурај II Шубић|Јурја II Шубића]] и Ленке. Деда му је био чувени [[Павле I Шубић]], хрватски бан и "господар Босне". Након очеве смрти, Младен је овладао Клисом, Скрадином и Омишем. Владао је у периоду од 1328. до 1348. године. Пошто је 1328. године био малолетан, управљање над градовима преузела је његова мајка Ленка која се током своје владавине (до 1337) успешно борила са Млечанима који су претендовали на територије Брибираца. Младен је 1335. године покренуо рат против [[Нелипац II|Нелипца II]]. Постао је глава породице Шубић, а своју власт наметнуо је и [[Нелипчићи]]ма. Године 1338. склопио је савез са [[Босанска бановина|босанским]] баном [[Стефан II Котроманић|Стефаном II Котроманићем]]. Споразум је утврђен династичким браком између Младенове [[Јелена Шубић Котроманић|сестре]] и [[Vladislav Kotromanić|Владислава]], Стефановог сина и оца будућег босанског краља, [[Твртко I Котроманић|Твртка I Котроманића]] (1353-1391). Младен се 1347. године оженио [[Јелена Немањић Шубић|Јеленом Немањић]]. Јелена је била ћерка [[Српско краљевство|српског]] краља [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]] (1321-1331) и [[Marija Paleolog|Марије Палеолог]]. Брат јој је био [[Српско царство|српски]] [[Цар Срба и Ромеја|цар]] [[Стефан Душан]] (1331-1355), најмоћнији балкански владар свога времена. Женидбом са Јеленом Немањић, Младен је учврстио свој положај. Ступио је 1348. године у преговоре са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] против [[УгарскоКраљевина краљевствоУгарска (1000—1526)|угарског]] краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша I Анжујског]] (1342-1382). Млечани су му понудили титулу маркиза Хрватске. Приликом припрема за рат са Угарима, Младен се разболео од куге. Умро је у [[Трогир]]у 1. маја 1348. године. Сахрањен је у катедрали Свете Ловре. Наследио га је син [[Младен IV Шубић|Младен IV]] који се родио након очеве смрти. Управу над земљом преузео је Младенов брат [[Павле III Шубић|Павле III]] и удовица Јелена.