Википедија

Имунски систем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: Ткиво, Инфламација, Имунитет (2) користећи Dab solver
Ред 1:
[[Датотека:Neutrophil with anthrax copy.jpg|thumb|right|250px|Слика једног [[Неутрофил|неутрофила]] (жуто), док гута бактерију [[антракс]]а (наранџасто). Слика је добијена применом [[Скенирајући електронски микроскоп|скенирајућег електронског микроскопа]].]]
 
'''Имунски (имунолошки) систем''' је одбрамбени систем организма који га штити од напада страних микроорганизама ([[вирус]]а, [[бактерија]], [[гљива|гљивица]] и [[паразит]]а), њихових хемијских супстанци (токсина), као и сопствених измењених (нпр. [[тумор]]ских) и истрошених ћелија.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref> Имунски систем се састоји од мноштва биолошких структура и [[биолошки процес|процеса]] унутар једног [[организам|организма]] које штите од [[болест]]и. Да би коректно функционисао, имунски систем мора да детектује широк спектар агенаса, познатих као [[патоген]]и, од [[вирус]]а до [[Хелминти|паразитских црва]], и да их [[Главни комплекс хистокомпатибилности|разликује]] од сопственог здравог [[ткивоТкиво (биологија)|ткива]] организма.
 
Код многих врста, имунски систем се може поделити у две компоненте: неспецифични, урођени и специфични, стечени имунитет. Неспецифични имунитет чини прву линију одбране организма, постоји пре контакта са узрочницима болести и реагује на исти начин према сваком штетном агенсу. Специфични имунитет се развија у контакту са узрочницима болести, не постоји пре првог контакта и потребни су дани, недеље, месеци да би се развио. Ова два дела имунитета не делују раздвојено јеан од другог, већ се међусобно допуњавају. Неспецифични имунитет одређује врсту специфичног имунолошког одговора, док специфични имнитет даље усмерава и појачава неспецифични.
Патогени могу да брзо [[еволуција|еволуирају]] и да се адаптирају, и стога да избегну детекцију и неутрализацију имунским системом; међутим, вишеструки одбрамбени механизми су такође еволуирали да препознају патогене. Чак и једноставни [[микроорганизам|једноћелијски]] организми као што су [[бактерија|бактерије]] поседују рудиментарни имунски систем, у облику [[ензим]]а који их заштићују од [[бактериофаг]]них инфекција. Други базични имунски механизми су еволуирали код древних [[еукариота|еукариота]] и задржали су се код њихових модерних потомака, као што су биљке и инсекти. Ти механизми обухватају [[фагоцитоза|фагоцитозу]], [[антимикробни пептид|антимикробне пептиде]] зване [[дефенсин]]и, и [[Систем комплемента|комплементни систем]]. [[Чељустоусте|Чељустоусти]] кичмењаци, укључујући људе, имају још софистицираније одбрамбене механизме,<ref name=Beck>{{cite journal | last = Beck | first = Gregory |author2=Gail S. Habicht |title=Immunity and the Invertebrates | journal =Scientific American |pages=60–66 |date= 1996 |url=http://www.scs.carleton.ca/~soma/biosec/readings/sharkimmu-sciam-Nov1996.pdf | format = [[PDF]] | accessdate = 1. 1. 2007 | doi = 10.1038/scientificamerican1196-60 | volume = 275 | issue = 5}}</ref> укључујући способност да се адаптирају током времена тако да ефективније препознају специфичне патогене. [[Адаптивни имунски систем|Адаптивна (или стечена) имуност]] креира [[Имунитет|имунску меморију]] након иницијалног респонса на специфични патоген, доводећи до појачаног респонса при каснијим сусретима са истим патогеном. Овај процес стечене имуности је основа [[вакцинација|вакцинације]].
 
Болести имунског система могу да резултирају у [[аутоимунска болест|аутоимунским болестима]], [[ИнфламацијаЗапаљење|инфламаторним обољењима]] и [[Карциногенеза|канцерима]].<ref>-{[http://jem.rupress.org/content/193/6/F23.full "Inflammatory Cells and Cancer"], Lisa M. Coussens and Zena Werb, ''Journal of Experimental Medicine'', March 19, 2001, vol. 193, no. 6, pages F23–26, Retrieved Aug 13, 2010}-</ref><ref>-{[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2364095 "Chronic Immune Activation and Inflammation as the Cause of Malignancy"], K.J. O'Byrne and A.G. Dalgleish, ''British Journal of Cancer'', August 2001, vol. 85, no. 4, pages 473–483, Retrieved Aug 13, 2010}-</ref> До [[Имунодефицијенција|имунодефицијенције]] долази кад је имунски систем мање активан него што је нормално. То доводи до понављајућих и по живот опасних инфекција. Код људи, имунодефицијенција може да буде било резултат [[генетичка болест|генетичке болести]] као што је [[тешка комбинована имунодефицијенција]], стеченог обољења попут [[ХИВ]]/[[АИДС]], или употребе имуносупресивних лекова. У контрасту с тим, [[Аутоимуне болести|аутоимуност]] доводи до формирања хиперактивног имунског система који напада нормална ткива као да су страни организми. Честе аутоимуне болести обухватају [[Хашимотов тироидитис]], [[реуматоидни артритис]], [[диабетес мелитус тип 1]], и [[Лупус|системски лупус еритематосус]]. [[Имунологија]] обухвата изучавање свих аспеката имунског система.
 
== Историја имунологије ==
Ред 69:
=== Ефекторске ћелије неспецифичног имунског система ===
 
Све ћелије које су одговорне за [[Имунитет (биологија)|имунитет]] се називају леукоцити, односно [[бела крвна зрнца]] (грчки ''леукос'' беле и ''цитос'' ћелија). Сви леукоцити воде порекло од коштане сржи кичмењака и јетре фетуса, и из ова два извора мигрирају у различите делове организма, где се развијају и диференцирају, што значи да постају специфичне ћелије. На пример, неке ћелије заувек мигрирају у ткива, и обавештавају организам када дође на пример до посекотине, инфламације или инфекције. Сви леукоцити у датом организму раде тако што сарађују једни са другима у циљу одбране [[организам|организма]]. Од леукоцита у неспецифичном имунском систему учествују:
* [[Ћелије убице]] су битне у случају да дође до инфекције ћелије [[вирус]]ом, или њене малигне алтерације.
* Мононуклеарне ћелије, су моноцити и макрофаги. [[Моноцити]] (поседују једно једро, отуд назив ''моно'') су мононуклеарне фагоцитотичне ћелије, које настају у коштаној сржи, улазе у циркулаторни систем, где циркулишу око 8 до 10 сати, мигрирају у ткива, и претварају се у зреле [[макрофаг]]е. Макрофаги поседују рецепторе за антитела која се везују за површину страних честица и процесом који се назива [[Opsonin|опсонизација]] побољшавају ефикасност процеса [[фагоцитоза|фагоцитозе]].
Ред 154:
Врло је веројатно да је вишекомпонентни, адаптивни имунски систем настао са првим [[кичмењаци]]ма, пошто [[бескичмењаци]] не формирају лимфоците или респонс који је базиран на антителима.<ref name=Beck /> Многе врсте, међутим, користе механизме који изгледа да су прекурсори тих аспеката кичмењачке имуности. Имунски системи се јављају чак и код структурно најједноставнијих животних форми, при чему бактерије користе јединствени одбрамбени механизам, звани [[рестрикциони модификациони систем]] да би се заштитиле од виралних патогена, [[бактериофаг]]а.<ref>{{cite journal |vauthors= Bickle TA, Krüger DH |title=Biology of DNA restriction |journal=Microbiological Reviews |volume=57 |issue=2 |pages=434–50 |date= 1993 |pmid=8336674 |pmc=372918 |url=http://mmbr.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=8336674}}</ref> Прокариоте такође поседују стечену имуност, у облику система који користи -{[[CRISPR]]}- секвенце да би задржали фрагменти фагних генома са којима су дошле у контакт у прошлости, што им омогућава да блокирају вирусну репликацију путем формирања [[РНК интерференција|РНК интерференције]].<ref>{{cite journal |vauthors= Barrangou R, Fremaux C, Deveau H |display-editors=etal |title=CRISPR provides acquired resistance against viruses in prokaryotes |journal=Science |volume=315 |issue=5819 |pages=1709–12 |date= 2007 |pmid=17379808 |doi=10.1126/science.1138140|bibcode = 2007Sci...315.1709B }}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Brouns SJ, Jore MM, Lundgren M |display-editors=etal |title=Small CRISPR RNAs guide antiviral defense in prokaryotes |journal=Science |volume=321 |issue=5891 |pages=960–4 |date= 2008 |pmid=18703739 |doi=10.1126/science.1159689|bibcode = 2008Sci...321..960B }}</ref> Офанзивни елементи имунског система су такође присутни код [[Протисти|једноћелијских еукариота]], мада је доступан релативно мали број студија о њиховим одрамбеним улогама.<ref>-{Bayne C.J. (2003). [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21680436 Origins and evolutionary relationships between the innate and adaptive arms of immune systems.] ''Integr. Comp. Biol.'' 43, 293–299.}-</ref>
 
[[Рецептор препознавања образаца|Рецептори препознавања образаца]] су протеини које користе скоро сви организми за идентификацију молекула асоцираних са патогенима. [[Антимикробни пептид]]и звани дефенсини су еволуционо конзервирана компонента урођеног имунског респонса, која је присутна код свих животиња и биљки, и представљају главни облик системске [[Имунитет (биологија)|имуности]] [[Бескичмењаци|бескичмењака]].<ref name=Beck /> [[Систем комплемента]] и фагоцитне ћелије се такође користе код већине форми бескичмењачког живота. [[Рибонуклеаза|Рибонуклеазни]] и [[РНК интерференција|РНК интерферентни]] путеви су конзервирани код свих [[еукариоте|еукариота]], и сматра се да имају улогу у имунском респонсу на вирусе.<ref>{{cite journal |vauthors= Stram Y, Kuzntzova L |title=Inhibition of viruses by RNA interference |journal=Virus Genes |volume=32 |issue=3 |pages=299–306 |date= 2006 |pmid=16732482 |doi=10.1007/s11262-005-6914-0}}</ref>
 
За разлику од животиња, биљкама недостају фагоцитне ћелије, мада многи биљни имунски респонси обухватају системске хемијске сигнале који се шаљу кроз биљку.<ref name= Plant>{{cite web | last = Schneider | first = David |title=Innate Immunity&nbsp;— Lecture 4: Plant immune responses| publisher = Stanford University Department of Microbiology and Immunology |url=http://web.stanford.edu/class/mi104/Plant%20immunity.pdf | accessdate = 1. 1. 2007}}</ref> Индивидуалне биљне ћелије одговорарају на молекуле асоциране са патогенима познате као [[молекулски образац асоциран са патогеном|молекулски обрасци асоцирани са патогеном]] или -{PAMP}- ({{jez-eng|Pathogen-associated molecular patterns}}).<ref>{{cite journal |vauthors= Jones DG, Dangl JL | title=The plant immune system | journal=Nature | year=2006 | doi=10.1038/nature05286 |volume=444 |pages=323–9 |pmid=17108957 |issue=7117 | bibcode=2006Natur.444..323J}}</ref> Кад део биљке постане инфициран, биљка производи локализовани [[хиперсензитивни респонс]], при чему ћелије на месту инфекције подлежу брзој [[апоптоза|апоптози]] да би спречиле ширење болести до других делова биљке. [[Системска стечена отпорност]] (-{SAR}- - {{jez-eng|Systemic acquired resistance}}) је тип одбрамбеног респонса који биљке користе да би учиниле целокупну биљку отпорном на специфични инфекциони агенс.<ref name= Plant /> Механизми [[РНК интерференција|РНК утишавања]] су посебно важни при системском респонсу, пошто они могу да блокирају репликацију вируса.<ref>{{cite journal |author=Baulcombe D |title=RNA silencing in plants |journal=Nature |volume=431 |issue=7006 |pages=356–63 |date= 2004 |pmid=15372043 |doi=10.1038/nature02874|bibcode = 2004Natur.431..356B }}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Имунски_систем”