|
== Херојски пентаметар ==
-{Szabаcs viadala}- се састоји од 150 стихова испеваних у [[Десетерац|десетерцу]] са парном римом насталих нешто после 1476. Пример мадјарскемађарске ренесансне поезије, једини је знани егземплар епске народне поезије у Мадјарској[[Мађарска|Мађарској]]. Откривена од стране Г. Вегжеја опева догадјаједогађаје 33 дана опсаде Шапца, од 12. јануара па све до 15. фебруара 1476. Бој код Шапца је најстарији епски десетерац, и први запис уопстеуопште епске песме на овим просторима.
Песма представља изузетни споменик словенске средњовековне књизевностикњижевности. Спев је вредан доказ везе европског дворског [[пентаметар|пентаметра]], херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.
је вредан доказ везе европског дворског пентаметра, херојског дистиха кантаберијског проседеа са словенским епским десетерцем.
[[Датотека:Kinizsipal.jpg|200px|мини|Павле Стемљанин (Пал Кињижи), историјски и епски јунак]]
[[Датотека:Matthias Corvinus - Rubens 2.jpg|200px|мини|Матија Мађарски, 1612]]
== Крсташка војска ==
У бици уцествују [[Дмитар Јакшић]], сир [[Ричард Чамплин]], чешки комдант [[Франтишек Хаг]],
[[Вук Гргуревић]], [[Влад Дракул]], о чему сведоче (за Змај Огњеног
Вука и Влад Дракула) димпломатска писмимаписма веронског кардинала Габријела [[папа Сикстус IV|папи Сикстусу IV]] датирана на 3. фебруар и 7. март 1476. године. У Шапцу је рођак чувеног хрватско-словачког бана из породице пореклом из чешког Злина. Словаци су у том смислу учествовали у ренесансним походима на територији Србије и са ондасњимондашњим српским јунацима.
Чеси уцествујуучествују након битке за Ухерски брод и Евбеју, као славни јунаци и витези.
План Шапца из 1492. године. Страна Нуремберске хронике из 1492. са гравиром Шапца тога времена. говори о ратном походу Краљу Матији.
Чеси најпре продиру у спољашњи део варосивароши као што је описано у савременој песми. Нурембурска хроника ХартманнаХартмана Шедела са илустрацијама Михаела Вогелмута, представља једну од три најзнацајнијенајзначајније инкунабуле света.
У песми се, између осталог, помињу [[Пал Кинижи]], [[Павле Стремљанин]] у народним песмама, главни комадант доњих делова краљевства под Матијом Корвином, султан [[Мехмед II Освајач]], као и краљ Матија (краљ од 1458, 1486 године заузео Беч).
Песма говори о Шабачкој бици једном светлом тренутку борбе краља Матије против Турака.
Матија из Будима креће са мулитнационалоm војском, у којој су заступљени српски и чешки јунаци, мађарским витези, и румунски племићи. ▼Саме догадјаје детаљно описује Антонио Бонфини у Рерум Хунгарицум децадес qуинqуе описујуци првобитну намеру краља Матије да се спусти Дунавом до Власке. ▼[[Датотека:111 Matthias Corvinus florint 755820.jpg|мини]] ▼
▲== Краљ МатијасМатија ==
▲Матија из Будима креће са мулитнационалоmмулитнационалом војском, у којој су заступљени српски и чешки јунаци, мађарским витези , и румунски племићи.
▲Саме догадјаједогађаје детаљно описује Антонио Бонфини у Рерум Хунгарицум децадес qуинqуе описујуци првобитну намеру краља Матије да се спусти Дунавом до Власке.
▲[[Датотека:111 Matthias Corvinus florint 755820.jpg|мини]]
[[Датотека:Nuremberg chronicles f 253r (Sabatz).jpg|240px|мини|Шабац, Нурембершка хроника, 1493.]]
[[Датотека:Szabacsviadalahatlap.jpg|270px||мини|Szabacs viadala, Национална библиотека Мађарске, 1476.]]
== Чешка и мађарска војска ==
Поједине песме нароцитонарочито певају о Али бегу, истакнутом турском јунаку побратиму-супартнику српских племића, попут оних у Ерлангенским рукописима. ЋерзелезЂерзелез Алија, Али бег се у приликама разлициторазличито наводи, као дунавски хајдук или смедервски бег, харан јунак, бег од Босне. Народна и књижевна разрада овог лика наставља се и у XVI и XVII веку.
Угарски повесницариповесничари познају и претходну, музичку традицију словенког свирца на мађарском двору, за сташта се у науцнимнаучним круговима мисли да су српски песници и певачи.
У сваком смислу, а посебно на подруцјуподручју датирања, ово откриће је знацајнозначајно у правцу компарације најстаријих песама у духу словенске и српске традиције, попут бугарстица[[бугарштица]] о Марку Краљевицу (1555) и Сибињанин Јанку (1497).
== Извори ==
| 