Хипосензибилизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54:
|-
|}</center>
И док неки болесници доживљавају слабљење симптома током фазе нагомилавање, код други побољшање се јавља тек у фази одржавања. Како терапија одржавања генерално траје три до пет година, одлука о томе колико дуго треба да се настави њена примена одређује се основу тога какви су резултати и колико добро је болесник подноси.
[[Датотека:Hyposensibilisation roetung bionerd.jpg|300px|мини|Један од споредних ефекта хипосензибилизације је црвенило коже на месту убода]]
Тако нпр. ако ни после годину дана терапије одржавања нема доказа о побољшању, тешко је оправдати даљу примену континуиране имунотерапија за још две до четири године, и са њом треба престати. Међутим, ако је болесник потпуно без симптома, лекар може одлучити да се прекине са имуносупресијом након треће године, или другог периода пре истека комплетаног лечења у трајању од пет година. Код ове категорије болесника, корсит од терапије најчешће траје неколико година, од када се престало са њеном применом, што концепт имунотерапије чини веома атрактивним.<ref>''Die spezifische Immuntherapie (Hyposensibilisierung) bei IgE-vermittelten allergischen Erkrankungen''. Allergo J 2006, 15, 56–74.</ref>
 
Споредни ефекти код SCIT су обично мали и могу укључивати отицање или црвенило коже на месту убода. Међутим, постоји и ма ризик (који је мали) од озбиљних алергијских реакција попут анафилаксе. Будући да се већина тешке реакције јавља убрзо након убризгавања, препоручује се да пацијенти остајне под медицинским надзором најмање пола сата након пријема ињекције.