Апстрактна уметност — разлика између измена

Најпознатији представник геометријске апстракције је Холанђанин Пит Мондријан. Као и Кандински Мондријан је заинтересован за чисте елементе ликовне форме, али за разлику од Кандинског, његове форме су рационални, геометријски ликови као и сам аранжман композиције. Мондријаново сликарство је неемоционална рационализација линије, површине, валера и боје, дотјерана до максималне геометријске и оптичке чистоће. У оваквим делима значење или садржај је утврђен прецизним односима у композицији. У почетку, овај начин, или стил сликарства (геометријска апстракција) је изгледао стерилан и празан многим уметницима и критичарима, али су и једни и други осјетили његов значај и богатство у могућностима које је пружао, те је врло брзо мноштво уметника пало под његов утицај тако да су противници геометријске апстракције постали мањина.

 

 

Након нешто више од века – трансформација и противречности – апстрактна уметност, упркос њеног данашњег универзалног присуства, још увек за собом повлачи одређене историјске и естетске проблеме које, без обзира на дужину и објективност анализе, није могуће избећи. [[Архитектура]] и [[музика]] су наравно прихваћене као апстрактне уметности, док се [[поезија]], [[сликарство]] и [[вајарство]] још увек сматрају уметностима представљања. Је ли ово традиционално разликовање одрживо, или све уметности подједнако могу тражити ону исту унутрашњу аутономију као што је случај с музиком и архитектуром.