Александер Бејн — разлика између измена

.
м (додана категорија Психолози по националности помоћу геџета HotCat)
(.)
{{ЕТШ2016}}{{Мало редних референци}}
{{Биографија
| име = АлегзендрАлександер
| презиме = Бејн
| слика = AlexanderBain001.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = АлегзендрАлександер Бејн
| пуно_име = АлегзендрАлександер Бејн
| дан_рођења = 11.
| месец_рођења = Јун
| година_рођења = 1818.
| место_рођења = [[Абердин]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]]
| дан_смрти = 18.
| месец_смрти = Септембар
| држава_смрти = Уједињено Краљевство
}}
Алегзендр'''Александер Бејн''' (енгл. [[Alexander Bain{{jez-енг|Alexander Bain]]}}, 11.Јун 1818 - 18. Септембар 1903) био је [[Шкоти|шкотски]] филозоф и учитељ у британској школи емпиризма и истакнута фигура у областима [[Психологија|психологије]], [[Лингвистика|Лингвистике]], [[Логика|логике]], [[Етика|етике]] и едукативне реформе образовања. Основао је [[Mind(Journal)|''Mind'']], први часопис о [[Психологија|психологији]] и аналитичкој [[Филозофија|филозофији]], и био је водећа фигура у дефинисању и примени научног метода у [[Психологија|психологији]]. Бејн је био Regius Chair професор логике на универзитету у Абердину, где је такође имао професуре у етици и енглеској литератури и два пута је изабран као Лорд Ректор. Бејн је био професор логике, филозофије морала и енглеске књижевности на универзитету у Абердину.
 
== Рани живот и школовање ==
АлегзендрАлександер Бејн је Рођен у [[Абердин|Абердину]]. Његов отац био је Џорџ Бејн, ткач и војни ветеран. Његова мајка је била Маргарет Пол. Са једанаест година је напустио школу да ради као ткач. Такође је ишао на часове у похађао предавања на Институту механике у Абердину и у абердинској јавној библиотеци. 1836. је почео да похађа похађати Маришал Колеџ где је потпао под утицај професора [[Математика|математике]] Џона Круjкшенка, професора [[Хемија|хемије]] Томаса Кларка и професора [[Филозофија|филозофије]] о природи Вилијема Најта. При крају својих основних студија постао је колумниста допринео је ''Westminster Review'' својим првим чланком названим ''Electrotype and Daguerreotype'' који је обљављен у септембру 1840. Ово је био почетак његове сарадње са [[Džon Stjuart Mil|Џоном Стјуартом Милом]] којa је прерасла у доживотно пријатељство. Додељена му је Плава Трака и Грејева математичка стипендија. Његова каријера на колеџу је била истакнута посебно у менталној филозофији, [[Математика|математици]] и [[Физика|физици]] и дипломирао је као ''Мaster оf Аrts'' уз високе почасти. 1841. Бејн је био замена Др. Гленију, професору етике, који због болести није да могао обавља своје академске дужности. Наставио је то да ради три узаступна семестра, током којих је наставио да пише за ''Westminster'', и такође помаже [[Džon Stjuart Mil|Џону Стјуарту Милу]] са ревизијом рукописа за његов ''System of Logic (1842)''. 1843. допринео је првој рецензији књиге за ''London'' и ''Westminster''
 
== Академска Каријера ==
Године 1845. Постављенпостављен је као професор [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]] о природи на Андерсоновом универзитету у [[Глазгов|Глазгову]]. Годину дана касније, желећи да прошири своје видике и област рада, дао је отказ и посветио се писању. 1848. се преселио у Лондон да попуни позицију у Министарству здравља, где је радио под Сер Едвином Чедвиком на социјалним друштвеним реформама и постао је истакнути члан интелектуалног круга који укључивао Џорџа Гроута и [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]]. 1855. је објавио свој први велики рад, ''The Senses and the Intellect'' који је испратио 1859. радом ''The Emotions and the Will''. Ове расправе донеле су га сврстале у круг независних мислилаца. 1860. Британска круна га је поставила на престижну позицију Региус професора логике и енглеске литературе на новофромираном Универзитету у Абердину.
 
== Лингвистика ==
До 1858. ни [[Логика|логика]] ни [[Енглези|енглески]] нису добијали довољно пажње у [[Абердин|Абердину]], те се Бејн се посветио да поправи те недостатке. Успео је не само да подигне стандард образовања генерално на северу [[Шкотска|Шкотске]], већ и да оснује школу [[Филозофија|филозофије]] на Универзитету у Абердину, и да снажно утиче на предавање Енглеске граматике и композиције у Уједињеном Краљевству. Његови покушаји су прво били усмерени ка припремању уџбеника енглеске граматике која су оба објављена 1863, пропраћена књигом ''Manual of Rethoric'' 1866, ''First English Grammar'' 1872. и ''Companion to the Higher Grammar'' 1874. Ови радови су били широки, обимни и наишли су на велико одобравање.
 
== Филозофија ==
Бејнови филозофски списи већ објављени, поготово ''The Senses and the Intellect'', били су превише обимни да би се користили у учионици. Због тога је, 1868. објавио ''Manual of Mental and Moral Science'' који је био сажета форма његових расправа са много битних додатака. 1870. објавио је рад ''Logic''. Ово је такође било намењено студентима. Иако је било базирано је на раду [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]], постојала је разлика. Затим су дошле две публикације у Интернационалној научној серији под називом ''Mind and Body (1872)'' у ''Education as a Science (1879)''. Сви ови радови, од уџбеника за енглески па надаље су написане од стране Бејна за време његових двадесет година рада као професора на Универзитету у Абердину. Такође је започео филозофски часопис ''Mind'' чији се први број појавио у јануару 1876. под уредништвом бившег ученика Џорџа Крума Робертсона са ''University College London''. Бејн је допринео мноштву важних чланака и дискусија у свом часопису, у ствари, он је и имао највећи допринос све док Робертсон, због лошег здравља, није напустио позицију уредника 1891. и предао ту позицију Џорџу Стауту.
 
== References ==
{{Reflist}}
 
== Литература ==
* -{Bain, Alexander, ''English Composition and Rhetoric'', 1871 (facsimile ed., 1996, Scholars' Facsimiles & Reprints, ISBN 978-0-8201-1497-2).}-
* {{cite encyclopedia
| last = Hattiangadi
| first = Jagdish N.
| title = Bain, Alexander
| encyclopedia = [[Dictionary of Scientific Biography]]
| volume = 1
| pages = 403–404
| publisher = Charles Scribner's Sons
| location = New York
| year = 1970
| isbn = 0-684-10114-9
}}
* -{B. R. Hergenhahn, An Introduction to the History of Psychology, Sixth Edition}-
* -{[[Stanley Kunitz|Kunitz, Stanley]], and [[Howard Haycraft]]. "Bain, Alexander." ''British Authors of the Nineteenth Century.'' H. W. Wilson Company, New York, 1936.}-
 
== Спољашње везе ==
* {{Cite EB1911|wstitle=Bain, Alexander |short=x}}
* -{William L. Davidson, [http://fair-use.org/mind/1904/01/notes/professor-bain Professor Bain], an obituary from ''Mind'' (Jan. 1904)}-
* -{[http://virtuescience.com/moral-science.html Moral Science: A Compendium of Ethics by Alexander Bain]}-
* {{gutenberg author|id=Alexander_Bain_(1818–1903)|name=Alexander Bain}}
* {{Internet Archive author |sname=Alexander Bain}}
* {{Librivox author |id=3063}}
* -{[http://plato.stanford.edu/entries/scottish-19th/#AleBai181190 Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on Alexander Bain]
}-
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Шкотски филозофи]]