Александер Бејн — разлика између измена

{{ЕТШ2016}}{{Мало редних референци}}

| име = АлегзендрАлександер

| опис_слике = АлегзендрАлександер Бејн

| пуно_име = АлегзендрАлександер Бејн

| место_рођења = [[Абердин]]

| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]]

Алегзендр'''Александер Бејн(енгл.''' [[Alexander Bain({{jez-енг|Alexander Bain]]}}, 11.Јун 1818 - 18. Септембар 1903) био је [[Шкоти|шкотски]] филозоф и учитељ у британској школи емпиризма и истакнута фигура у областима [[Психологија|психологије]], [[Лингвистика|Лингвистике]], [[Логика|логике]], [[Етика|етике]] и едукативне реформе образовања. Основао је [[Mind(Journal)|''Mind'']], први часопис о [[Психологија|психологији]] и аналитичкој [[Филозофија|филозофији]], и био је водећа фигура у дефинисању и примени научног метода у [[Психологија|психологији]]. Бејн је био Regius Chair професор логике на универзитету у Абердину, где је такође имао професуре у етици и енглеској литератури и два пута је изабран као Лорд Ректор. Бејн је био професор логике, филозофије морала и енглеске књижевности на универзитету у Абердину.

АлегзендрАлександер Бејн је Рођен у [[Абердин|Абердину]]. Његов отац био је Џорџ Бејн, ткач и војни ветеран. Његова мајка је била Маргарет Пол. Са једанаест година је напустио школу да ради као ткач. Такође је ишао на часове у похађао предавања на Институту механике у Абердину и у абердинској јавној библиотеци. 1836. је почео да похађа похађати Маришал Колеџ где је потпао под утицај професора [[Математика|математике]] Џона Круjкшенка, професора [[Хемија|хемије]] Томаса Кларка и професора [[Филозофија|филозофије]] о природи Вилијема Најта. При крају својих основних студија постао је колумниста допринео је ''Westminster Review'' својим првим чланком названим ''Electrotype and Daguerreotype'' који је обљављен у септембру 1840. Ово је био почетак његове сарадње са [[Džon Stjuart Mil|Џоном Стјуартом Милом]] којa је прерасла у доживотно пријатељство. Додељена му је Плава Трака и Грејева математичка стипендија. Његова каријера на колеџу је била истакнута посебно у менталној филозофији, [[Математика|математици]] и [[Физика|физици]] и дипломирао је као ''Мaster оf Аrts'' уз високе почасти. 1841. Бејн је био замена Др. Гленију, професору етике, који због болести није да могао обавља своје академске дужности. Наставио је то да ради три узаступна семестра, током којих је наставио да пише за ''Westminster'', и такође помаже [[Džon Stjuart Mil|Џону Стјуарту Милу]] са ревизијом рукописа за његов ''System of Logic (1842)''. 1843. допринео је првој рецензији књиге за ''London'' и ''Westminster''

Године 1845. Постављенпостављен је као професор [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]] о природи на Андерсоновом универзитету у [[Глазгов|Глазгову]]. Годину дана касније, желећи да прошири своје видике и област рада, дао је отказ и посветио се писању. 1848. се преселио у Лондон да попуни позицију у Министарству здравља, где је радио под Сер Едвином Чедвиком на социјалним друштвеним реформама и постао је истакнути члан интелектуалног круга који укључивао Џорџа Гроута и [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]]. 1855. је објавио свој први велики рад, ''The Senses and the Intellect'' који је испратио 1859. радом ''The Emotions and the Will''. Ове расправе донеле су га сврстале у круг независних мислилаца. 1860. Британска круна га је поставила на престижну позицију Региус професора логике и енглеске литературе на новофромираном Универзитету у Абердину.