Хипосензибилизација — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Предности пимене хипосензибилизације огледају се у томе што се њом постиже умањење алергијске симптоматологије која моће трајати неколико година по престанку имунотерапије у 80-90% пацијената, а код деце са алергијом на трави, доказано је да траје и до 12 година.<ref name="Allergen2015" />
 
У последње време све већи број научника покушава да користе хипосензибилизацију као методу у превенцији и лечењу алергија на храну.<ref>A. Nowak-Węgrzyn, H. A. Sampson: ''Future therapies for food allergies''. In: The Journal of allergy and clinical immunology. Band 127, Nummer 3, März 2011, S. 558–573, </ref> Међутим, равнотежа између користи и ризика од хипосензибилизације за алергије на храну још увек није добро изучена, и тренутно се не препоручује, осим као експериментални приступ.<ref name="Allergen2015">{{cite web|title=Allergen Immunotherapy|url=https://web.archive.org/web/20160909195614/http://www.niaid.nih.gov/topics/allergicDiseases/Pages/allergen-immunotherapy.aspx|publisher=National Institutes of Health USA.gov, 2015.|accessdate=6. 5. 2017}}</ref>
 
== Индикације ==
Апсолутне и релативне ндикације за хипосензиблилизацију су преосетљивост на алергене инсеката ([[пчела]], [[Оса (инсект)|оса]]), алергене [[полен]]а (трава, дрвећа, корова), на кућну прашину и [[гриње]].
 
Једини апсолутни индикације за имунотерапију је системска реакцију на отров инсекта, у којој прогресивне поткожне дозе отрова могу створити отпорност на убод инсеката у 80% -90% случајева.<ref>Westall GP, Thien FCK, Czarny D, et al. ''Adverse events associated with rush Hymenoptera venom immunotherapy.'' Med J Aust 2001; 174: 227-230. </ref> Међутим, треба имати у виду да имунотерапија код особа осетљивих на убод инсеката може бити ефикасна само ако се са њеном применом настави најмање 5 година, како би се постигла трајна толеранце на отрове инсеката.<ref>Moffitt JE, Golden DB, Reisman RE, et al. ''Stinging insect hypersensitivity: a practice parameter update.'' J Allergy Clin Immunol 2004; 114: 869-886.</ref> Код алергије на убод инсекта препоручује се и доживотна терапија.
 
Конвенционална (поткожна) имунотерапија код алергијских респираторне болести је према истраживањима делотворан у поређењу са плацебом, али и она захтева вишегодишњу примену (најмање 3 или више година третмана) до добијања трајних резултата.
 
Код ове методе болесницима није неопходна истовремена примена [[Кортикостероид|системских кортикостероида]], [[антихистаминик]]а, [[бронходилататор]]а и [[Вазоконстриктори|вазоконстриктора]] кроз дужи временски период.
* Друге имунолошке или малигне болести.
* Тешке срчана и респираторне болести.
* Континуирана орална кортикостероидна терапија (преко 10 мг преднизолона на дан или слични стероид).
* Бета блокатори (и као капи за очи, јер тешке реакције на дејство адреналина је смањена).
* Узраст испо 5 година.
 
== Облици хипосензибилизација ==
Хипосензибилизација се дана спроводи на два начина, у виду инјекција и у виду подјезичних таблета или капи.
=== Субкутана (поткожна) имунотерапија ===
Субкутана хипосензибилизација или имунотерапија (SCIT) веома је ефикасна код сезонског алергијског ринитиса изазваног поленом. У неким студијама показало се да она смањује симптоме болести у преко 60% случајева.<ref>Plaut M, Valentine MD. Clinical practice. ''Allergic rhinitis''. N Engl J Med 2005; 353: 1934-1944. </ref>
 
Иако није прва линија лекова за лечење астму, хипосензибилизација се показало ефикасним у смањењу дисајних проблема код сматичара. Иако се поткожна хипосензибилизација код [[астма|астме]] и [[Алергијски ринитис|алергијског ринитиса]], показала ефисаном, њену употребу треба избалансиране у односу на нежењана дејства и ризике повезане са [[Анафилакса|анафилаксом]].<ref>Abramson MJ, Puy RM, Weiner JM. ''Allergen immunotherapy for asthma.'' Cochrane Database Syst Rev 2003; (4): CD001186.</ref>
<center>'''Фазе у примени субкутане хипосензибилизације (SCIT)'''
{| class="wikitable"
|-
|}</center>
И док неки болесници доживљавају слабљење симптома током фазе нагомилавање, код други побољшање се јавља тек у фази одржавања. Како терапија одржавања генерално траје три до пет година, одлука о томе колико дуго треба да се настави њена примена одређује се основу тога какви су резултати и колико добро је болесник подноси.
[[Датотека:Hyposensibilisation roetung bionerd.jpg|300px|мини|Један од споредних ефекта хипосензибилизације је црвенило коже на месту убода]]
Тако нпр. ако ни после годину дана терапије одржавања нема доказа о побољшању, тешко је оправдати даљу примену континуиране имунотерапија за још две до четири године, и са њом треба престати. Међутим, ако је болесник потпуно без симптома, лекар може одлучити да се прекине са имуносупресијом након треће године, или другог периода пре истека комплетаног лечења у трајању од пет година. Код ове категорије болесника, корсит од терапије најчешће траје неколико година, од када се престало са њеном применом, што концепт имунотерапије чини веома атрактивним.<ref>''Die spezifische Immuntherapie (Hyposensibilisierung) bei IgE-vermittelten allergischen Erkrankungen''. Allergo J 2006, 15, 56–74.</ref>
 
Споредни ефекти код SCIT су обично мали и могу укључивати отицање или црвенило коже на месту убода. Међутим, постоји и ма ризик (који је мали) од озбиљних алергијских реакција попут анафилаксе. Будући да се већина тешке реакције јавља убрзо након убризгавања, препоручује се да пацијенти остајне под медицинским надзором најмање пола сата након пријема ињекције.
 
Процењује се да на глобалном нивоу око 5% болесника са алергијама на животну средину користи субкутану хипосензибилизација или имунотерапију (SCIT) за алергијски ринитис и астму, док мање од 20% болесника који започне SCIT исту и заврши до краја. Разлози за то су; дуго временско трајање и високи трошкови лечења.<ref>Berto P, Frati F, Incorvaia C. ''Economic studies of immunotherapy'': a review. Curr Opin Allergy Clin Immunol 2008 Dec;8(6):585-9</ref>
1.572.075

измена