Александер Бејн — разлика између измена

5.408 бајтова додато ,  пре 3 године
Ovo je dodatak njegove psihologije, ostalih radova, socijalnih reformi i kasnijeg zivota.
м (Dcirovic је преместио страницу Алегзендр Бејн на Александер Бејн: .)
(Ovo je dodatak njegove psihologije, ostalih radova, socijalnih reformi i kasnijeg zivota.)
== Филозофија ==
Бејнови филозофски списи већ објављени, поготово ''The Senses and the Intellect'', били су превише обимни да би се користили у учионици. Због тога је, 1868. објавио ''Manual of Mental and Moral Science'' који је био сажета форма његових расправа са много битних додатака. 1870. објавио је рад ''Logic''. Ово је такође било намењено студентима. Иако је било базирано је на раду [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]], постојала је разлика. Затим су дошле две публикације у Интернационалној научној серији под називом ''Mind and Body (1872)'' у ''Education as a Science (1879)''. Сви ови радови, од уџбеника за енглески па надаље су написане од стране Бејна за време његових двадесет година рада као професора на Универзитету у Абердину. Такође је започео филозофски часопис ''Mind'' чији се први број појавио у јануару 1876. под уредништвом бившег ученика Џорџа Крума Робертсона са ''University College London''. Бејн је допринео мноштву важних чланака и дискусија у свом часопису, у ствари, он је и имао највећи допринос све док Робертсон, због лошег здравља, није напустио позицију уредника 1891. и предао ту позицију Џорџу Стауту.
 
== Психологија ==
Његов утицај као логичар и лингвиста је велики, али његов највеци утицај почива на његовим радовима о психологији. Са немачким физиологом и компаративним анатомистом [https://de.wikipedia.org/wiki/Johannes_M%C3%BCller_(Physiologe) Јоханнес Петер Муллер]-ом, који је био убеђења да неко не може бити психолог уколико није и физиолог, био је први у Великој Британији током 19. века који је физиологију користио приликом расветљавања менталних стања. Он је творац психофизичког паралелизма који се користи као радна основа код модерних психолога. Његова идеја примене научног метода класификације на псиичке појава даје научни карактер његовом раду, чију вредност појачава његово методичко излагање и његове илустрације.
 
== Остали радови ==
Баинова аутобиографија је издата 1904. и садржала је целокупну листу његових радова и последњих тринест година његовог живота. Даљи радови садрже издања са белешкама Палеиове „Moral Philosophy” (1852), „Education as a Science” (1879), Disertacije o glavnim filozofskim temama (1903). Сарађивао је са [[Džon Stjuart Mil|Милл]]-ом у уређивању Џејмс „Phenomena of the Human Mind” (1869). Он је такође написао предговорне белешке за Робертсонове Филозофске рушевине(1894).
 
== Социјалне реформе ==
Баин је имао велико интересовање за социјалну правду и развој, и често је био учесник у политичким и друштвеним покретима. Након пензионисања, био је два пута изабран за „Lord Rector” на универзитету [[Абердин|Абердин]] где му је мандат продужен преко три године. Он је био напоран заговорник реформе, посебно на часовима науке, и подржавао увођење цасова савремених језика у наставни план и програм. Штавише, он је као страствени навијач за права студената 1884. на узиверзитету [[Абердин]] направио прве кораке ка увођењу студенстског представника на савету. Баин је током целог свог живота био члан одбора аберденске јавне библиотеке и члан школског одбора. Осим тога, писао је радове и држао предавање на Институту за механику у [[Абердин|Абердину]] и радио као секретар њиховог одбора.
 
== Каснији зивот и смрт ==
Баин се повукао као професор и наследио га је [https://en.wikipedia.org/wiki/William_Minto Wiliam Minto], један од његових најбољих ученика. Међутим, његово интересовање за мишљења и жеља да испуни радну шему скицирану ранијих година ни тада нису престали и остали су и даље довољно јаки. Сходно томе се 1882. појавила Биографија [https://en.wikipedia.org/wiki/James_Mill Џејмса Мила] коју је прати [[John Stuart Mill|Џон Стјуарт Мил]]: „Criticism, with Personal Recollections”. Затим је 1884. изашла збирка чланака и радова од којих се већина појављивала по часописима под називом „Практични есеји”. Томе је следило ново издање „Реторике”(1887., 1888.), а заједно са тим и књига „On Teaching English” за коришцење наставницима. 1894. се такође појавило ревидирано издање „The Senses and the Intellect”, његове последње речи у психологији и последњи допринос „Mind”-у.
 
Два пута се женио, али је остао без деце. Његова последња жеља је била да му на гробу не стоји споменик, већ његове књиге, рекао је, оне ће бити његов споменик. Своје последње године провео је у приватности у [[Абердин]]-у, где је и умро 18. септембра 1903.
 
 
== References ==
4

измене