Вртни град — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м http -> https
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Lorategi-hiriaren diagrama 1902.jpg|мини|300п]]
'''Вртни град''' је концепт у [[урбанизам|урбаном]] и [[просторно планирање|просторном планирању]] који је први пут изложен [[1898]]. године у књизи [[Ебенизер Хауард|Ебенизера Хауарда]] ''Сутра: миран пут ка стварној реформи'', да би [[1902]]. године аутор објавио незнатно измењено издање ове књиге под називом ''Вртни градови сутрашњице''. Вртни град представља [[насеље]] новог типа које треба да обједини предности живота у [[село|селу]] и живота у [[град]]у<ref>Мирков, Анђелка (2007) „Вртни градови Ебенезера Хауарда“, ''Социологија'', -{Vol. XLIX, No. 4}-. стр. 313-332 [http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/sociologija/XLIX_4/02/show_download?stdlang=ser_lat видети овде]</ref> и понуди решење за проблеме проузроковане убрзаном урбанизацијом, депопулацијом села и неконтролисаном градњом у субурбаним зонама.
 
Концепт вртног града подразумева обједињавање урбаних функција и јавних служби и непосредног контакта с природом кроз изградњу низа малих градова – тзв. сателита, ограничене величине и контролисаног раста, у пољопривредној зони око великих градова. Вртни градови су били замишљени и планирани као самодовољни градови за 32.000 становника, окружени зеленим појасом, са уравнотеженим распоредом стамбених, [[индустрија|индустријских]] и [[пољопривреда|пољопривредних]] зона. Принцип самодовољности омогућава да [[становништво]] вртног града у њему обавља већину својих активности.
Ред 12:
== Реализовани пројекти ==
 
Овај концепт је изузетно значајан јер је настао у време када је систематизовани развој [[урбанизам|урбанизма]] као научне дисциплине и праксе уређења [[град]]ова био у зачетку. Концепт вртног града је претходио покрету [[нови градови|нових градова]] који се развио после [[Други светски рат|Другог светског рата]], а значајан је и са аспекта развоја [[екологија|екологије]] и подизања еколошке свести крајем [[20. век|двадесетог века]]а.
 
Непосредни резултат вишедеценијских напора Ебенизера Хауарда да обезбеди законодавну и финансијску потпору државе и да ангажује приватни капитал била је изградња два вртна града – Лечворта (1903) и Велвина (1920). Поред тога, његове идеје представљају основу за низ урбанистичких решења за вртна предграђа (Хемпстед, 1909) које су током првих деценија XX века извели [[Бари Паркер]] и [[Рејмонд Анвин]] – архитекте које је Хауард ангажовао да ураде пројекат за први вртни град, Лечворт.
Ред 18:
Сагледан у историјској перспективи, вртни град је један у низу урбанистичких концепата који су настали као реакција на нехумане и нехигијенске услове живота у радничким насељима. Тај низ почиње идејама [[Утопија|социјалиста-утописта]] (фаланге као мале радничке општине), а кулминира масовном индустријском изградњом социјалних станова, започетом у периоду између два светска рата (пројекти [[Ернст Мај|Ернста Маја]] реализовани у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] 1926–1930). Хауардове идеје су у Великој Британији представљале полазну основу за планирање нових малих градова и уређење предграђа – намењених, пре свега, средњем слоју; у ширим размерама, то је први урбанистички концепт који је експлицитно указао на значај зелених површина у модерним индустријским градовима.
 
Многе [[Европа|европске]] земље су примењивале варијације идеје вртног града. У [[Немачка|Немачкој]] је, на пример, на тим принципима изграђено предграђе Хелерау у [[Дрезден]]у [[1909]]. године. Овај концепт је присутан, у целости или делимично, и у многим другим деловима света (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Шведска|Шведској]], [[Јапан]]у, [[Израел]]у итд.), а значајан је и због свог утицаја на концепте који су се појавили касније. Примена ове идеје је била најинтензивнија у првих 60 година двадесетог века.
 
== Галерија ==