Жуч — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 3 године
м (Разне исправке)
 
== Физиолошке функције ==
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[Јон|Анјон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] део те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других фосфолипида који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбспnbsp;-{μм}-.
 
[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбују у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбују се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]].
Анониман корисник