Буљкески динар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
Пријем и стални кампови у ФНР Југославији организовани су за емигранте и избеглице, пре свега на територији Народне Републике Македоније. Један од тих логора био је у Куманову. Из овог логора 1.454 лица пребачено је у Војводину 25. маја. Ова група, заједно са дошљацима, била је језгро из којег је настала [[Грчка општина у Војводини]] у околини Новог Сада, у бившем немачком селу Буљкес.
== Буљкески динар као средство плаћања ==
Самоизолована грчка заједница избеглица, у коју је било тешко ући и тешко из ње изаћи, наметнуло је Одбору Буљкеске општине, да преузима мере које су предузимале и друге „аутономне владе” у свету, да штампа свој новац. Тако је настао буљкески динар, као легално средство плаћања, који је штампан у месној штампарији у Буљкесу. У оптицају у овој „општини” биле су новчанице у укупном износу од 9.253.255 динара,<ref name=autogenerated2/> од чега је до краја 1948. године издато 7.173.735, а у току 1949. године је издат и додатни износ од 2.079.520 динара.{{sfn|Мандић|2011|pp=390}} Количина буљкеског динара била је једнака укупном збиру зараде свих запослених у „општини”.<ref name=autogenerated2/>
Ова емисија новца помогла да се створи резервна југословенска валуте која је коришћена у продавницама у селу.<ref name=autogenerated2/>
| |||