Јосип Броз Тито — разлика између измена

1.816 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
[[Датотека:Josip Broz Tito in prison 1928.jpg|мини|Полицијски снимак политичког затвореника Јосипа Броза Тита у затвору у Лепоглави 1928. године.]]
 
У фебруару 1928, Броз је био један од 32 делегата хрватског огранка КПЈ на конференцији. Током конференције, Броз је осудио фракције унутар странке. Међу њима и оне који су се залагали за Велику Србију унутар Југославији, као што је био дугорочни лидер КПЈ, Србин Сима Марковић. Броз је предложио и да извршни одбор Комунистичке интернационале очисти огранак фракционаштва, а био је подржан од стране делегата из Москве. Након што је предложено да цео Централни Комитет Хрватског огранка буде отпуштен, нови ЦК је изабран са Брозом као новим генералним секретаром.{{sfn|Ridley|1994|pp=95–96}} Броз је успео да организује нереде на конференцији Социјалдемократске партије и на многим другим местима 1. маја те године, након чега је био ухапшен. Након хапшења, био је затворен 14 дана, а потом пуштен, након чега се вратио претходним активностима. {{sfn|Ridley|1994|pp=96–97}}Полицијага Крајем јуна 1928. водио је напротиврежимске крајудемонстрације поновоповодом ухапсилаубиства узвођа помоћХСС-а у Скупштини [[Краљевина Југославија|Краљевине доушникаЈугославије]]. ДаУхапшен је поново у августу те године као потенцијални комунистички терориста да би након новоговог хапшења био малтретиран и држан три месеца у притвору пре него што му се судило у новембру 1928. године за илегалне комунистичке активности када је од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на 5 година робије, коју је издржавао у [[Лепоглава|Лепоглави]] и [[Марибор]]у.{{sfn|Ridley|1994|pp=98–99}} На крају је осуђен на пет година затвора.{{sfn|Ridley|1994|p=101}}
[[File:Tito i Moša Pijade u zatvoru.jpg|thumb|Тито и Моша Пијаде у затвору у Лепоглави.|alt=a black and white photograph of two men]]
 
===Затвор===
Након његове пресуде, његова супруга и син су се вратили у Кумровец, где су на њих пазили локални мештани, али се је онда Пелагија изненада и без објашњења вратила назад у Совјетски Савез.{{sfn|Ridley|1994|pp=102–103}} Тамо се заљубила у другог човека па је њен син са Јосипом Брозом, Жарко, одрастао по празним свратиштима. По доласку у Лепоглавски затвор, Броз је запослен на одржавању електричног система, а за свог помоћника је изабрао београдског Јеврејина, Мошу Пијаде, који је служио казну од 20 година због својих комунистичких активности. Њихов рад допуштао је Брозу и Моши Пијаде да се крећу кроз затвор, контактирају и организују друге комунистичке затворенике.{{sfn|Ridley|1994|pp=103–104}} Током заједничког времена у Лепоглави, Пијаде је постао Брозов идеолошки узор.{{sfn|Barnett|2006|pp=36–39}}
 
После две и по године у Лепоглави, Броз је оптужен за покушај бекства и пребачен у Мариборски затвор где је држан у самици неколико месеци.{{sfn|Ridley|1994|p=106}} Након потпуног одслужења казне, пуштен је, само да би био изнова ухапшен изван затворских зидина и одведен у Огулин да одслужи четири месеца затвора које је избегао 1927. Коначно је пуштен из затвора 16. марта 1934, али чак и тада је морао да живи у Кумровцу и да се сваког дана јавља полицијској управи.{{sfn|Ridley|1994|pp=107–108 & 112}} Током година проведених у затвору, политичка ситуација у Европи се значајно променила са успоном Адолфа Хитлера у Немачкој и појаве десничарских партија у Француској и суседној Аустрији. Након пуштања из затвора, вратио се у Кумровец где је срдачно дочекан, али није остао дуго. Почетком маја, добио је наређење КПЈ да се врате својим револуционарним активностима, и да из Кумровца пређе у Загреб, где се поново придружио Централном комитету Комунистичке партије Хрватске.{{sfn|Ridley|1994|pp=109–113}}
 
Хрватски огранак КПЈ је био у потпуном расулу, а ситуација се веома погоршала бекством Извршног комитета КПЈ у Беч одакле су усмеравања активности. Током наредних шест месеци, Броз је путовао неколико пута на релацији Загреб-Љубљана-Беч користећи лажне пасоше. Он је користио и аустријски акценат, који је развио током рата, да убеди царинике да је он уствари аустријски планинар.{{sfn|Ridley|1994|p=113}}{{sfn|Vinterhalter|1972|p=147}} Када је стигао у Беч, контактирао је генералног секретара КПЈ, Милана Горкица, који га је послао у Љубљану да организује тајну конференцију КПЈ у Словенији. Конференција је одржана у летњој палати римског католичког бискупа у Љубљани, чији је брат био комунистички симпатизер. На овој конференцији су се први пут сусрели Јосип Броз и Едвард Кардељ, млади словеначки комуниста који је недавно пуштен из затвора. Броз и Кардељ су касније постали добри пријатељи, а сам Тито је касније у Кардељу видео свог најпоузданијег заменика. Будући да је био тражен од стране полиције, Јосип Броз је користио разне псеудониме, укључујући "Руди" и "Тито". Када је писао чланке за страначке новине 1934. године користио је псеудоним '''Тито''' и касније га задржао. Сам Броз није навео разлог за избор имена "Тито", осим што је то био чест надимак за мушкарце из области где је одрастао. У оквиру Коминтерне, његов надимак је био "Валтер".{{sfn|Ridley|1994|pp=114–115}}{{sfn|West|1995|p=62}}{{sfn|Ramet|2006|p=151}}
Крајем јуна 1928. водио је противрежимске демонстрације поводом убиства вођа ХСС-а у Скупштини [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Ухапшен је у августу те године као потенцијални комунистички терориста и од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на 5 година робије, коју је издржавао у [[Лепоглава|Лепоглави]] и [[Марибор]]у.
 
У јулу [[1934]]. је отишао у [[Беч]], где је укључен у [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]; тада је узео псеудоним '''Тито'''. Од фебруара [[1935]]. је боравио у [[Москва|Москви]], радио у Коминтерни (користио се псеудонимом ''Валтер''). Крајем [[1936]]. се вратио у Југославију и управљао деловањем партије у земљи; [[1937]]. основао је [[Савез комуниста Словеније|КП Словеније]] и [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] како би у стварности уозбиљио политику Коминтерне о споју ''класног и националног''.
 
После хапшења [[Милан Горкић|Милана Горкића]], генералног секретара КПЈ, у другој половини 1937. године Тито је преузео вођење КПЈ. Крајем [[1938]]. године од Коминтерне је добио одобрење да створи једно „привремено” руководство за КПЈ, али тада није формално изабран као генерални секретар КПЈ.{{sfn|Логос|2016|p=749}}Броз је по повратку у земљу провео још снажнију бољшевизацију КПЈ инсистирајући на идеолошкој монолитности, војно-партијској стези, уз ширење мреже партијских ћелија. Извео је идеолошки обрачун с ''ревизионистима'' окупљеним око [[Мирослав Крлежа|Мирослава Крлеже]] и часописа ''Печат''. Такође, сменио је вођство КП Хрватске јер је на изборима 1938. подржала листу ХСС-а и [[Влатко Мачек|Влатка Мачека]], што је оцењено као ''буржоаско скретање''.
 
Тек 1940. из Москве, од руководства Коминтерне, је био потврђен као генерални секретар КПЈ. После тога организовао је [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пету земаљску конференцију КПЈ]] у Загребу, октобра [[1940]]. године. на којој је формално потврђен као генерални секретар КПЈ.{{sfn|Симић|2011|p=102-104}} Саставио је и ново вођство КПЈ а изложио је стратегију деловања, темељену на оружаном устанку као начину освајања власти и совјетском типу федерације као моделу организације државе. Након напада [[Априлски рат|Немачке на Југославију]] у Загребу [[10. април]]а [[1941]]. године је основао Војни комитет за пружање отпора [[Силе Осовине|силама Осовине]]. После вишемесечних припрема, Политбиро ЦК КПЈ је [[4. јул]]а 1941. године у [[Београд]]у донео одлуку о дизању оружаног устанка против окупатора.
 
== Други светски рат (Народно ослободилачка борба) ==
136

измена