Отворите главни мени

Промене

Без промене величине ,  пре 2 године
м
Разне исправке
'''Nuklearna fisija''' ([[latinski|lat]]. -{''fissio''}-, razdvajanje, deljenje) je ona vrsta [[Nuklearna reakcija|nuklearne reakcije]], koja nastaje kad se [[Atomska jezgra|jezgra atoma]] nekog [[Hemijski element|hemijskog elementa]] cepa na dva '''fisijska produkta''' ili'''fisiona fragmenta''' sličnih [[masa]], uz emisiju jednog ili više [[neutron]]a, te velike količine [[energija|energije]]. Tokom procesa fisije dolazi do oslobađanja energije, jer je manje energije potrebno za formiranje dva lakša jezgra nego jednog težeg jezgra. Spontana fisija jezgra događa se vrlo sporo, ali kod nekih teških jezgri moguće je inicirati bržu reakciju fisije delovanjem sporih neutrona s tom jezgrom. Takva jezgra koja su podložna fisiji sporim neutronima nazivamo [[Fisilni materijali|fisilnim]] jezgrama. Osim jezgara [[izotop]]a uranijuma-233 i uranijuma-235, te plutonijuma-239, fisibilno je i jezgro izotopa plutonijuma-241. Jedini fisilni izotop koji postoji u prirodi je izotop uranijuma-235. Energija oslobođena fisijom uranijuma-235 iznosi približno 200 [[Elektronvolt|-{MeV}-]]. Dva lakša jezgra koje nastaju fisijom radioaktivna su i zovu se fisijski fragmenti ili fisijski produkti.
 
Da bi se nuklearna fisija mogla koristiti kao energetski izvor potrebno je stvoriti uslove u kojima će se ta reakcija događati kontinuirano. Kontinuiranu fisijsku reakciju moguće je ostvariti, jer se fisijom fisibilnih izotopa stvaraju dva do tri neutrona koji mogu izazvati fisiju u drugim jezgrama fisibilnih izotopa. Takva se reakcija naziva fisijska [[nuklearna lančana reakcija]]. Mase fisijskih produkata se najčešće odnose u odnosu 3:2, a verovatnoća da dođe do nuklearne fisije je 2 do 4 puta na 1000 događaja.<ref>{{cite book|last=G|first=Arora M.. |author2= Singh M. |title= Nuclear Chemistry |publisher = Anmol Publications |url= httphttps://books.google.com/books?id=G3JA5pYeQcgC&pg=PA202 |year=1994 }}</ref><ref>{{cite book|last=Gopal|first=Saha|title= Fundamentals of Nuclear Pharmacy |publisher= Springer Science+Business Media |url= httphttps://books.google.com/books?id=bEXqI4ACk-AC&pg=PA11 |year=2010 }}</ref>
 
Nuklearna se fisija kod nekih teških jezgara odvija spontano, kao oblik radioaktivnog raspada, tako da se teška jezgra cepaju na dva dela, tj. X → A + B. Verovatnoća događanja spontane fisije je vrlo mala. Dovođenjem jezgra u pobuđeno stanje verovatnoća se fisije znatno povećava. To je stanje najlakše postići kod neparnih jezgara uranijuma-235, uranijuma-233 i plutonijuma-239, gde apsorpcija i sasvim sporog neutrona dovodi jezgro u pobuđenje dovoljno za fisiju.
363.220

измена