Јосип Броз Тито — разлика између измена

нема резимеа измене
У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је прво да тражи посао у Љубљани затим Трсту, Кумровцу и Загребу, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник|Камнику]] у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у Чешкој. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени локалне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у Плзен где је накратко запослен у фабрици Шкода, а затим је отпутовао у Минхен. Такође је једно време радио у Мерцедес-Бенц фабрици аутомобила у Манхајму. До октобра 1912. године је стигао у Беч , где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у Винер Нојштату, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|pp=55–56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|pp=6–7}} и током овог периода је делимично научио немачки језик.{{sfn|West|1995|p=33}}
 
{{Породично стабло
 
|име = Јосипа Броза Тита
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Јосип Броз Тито''' (1892—1980)
| 2 = 2. Фрањо Броз (1860—1936)
| 3 = 3. Марија Броз (1864—1918), рођена Јавершек
| 4 = 4. Мартин Броз (1829—1874)
| 5 = 5. Јана Броз (1836—1904), рођена Блажичко
| 6 = 6. Мартин Јавершек (1839—1915)
| 7 = 7. Марија Јавершек (1839—1906), рођена Пострежин
| 8 = 8. Мартин Броз (1786—?)
| 9 = 9. Ана Броз (1791—?), рођена Медведец
| 10 = 10. Андреас Блажичко (1789—1869)
| 11 = 11. Тереза Блажичко (1795—?), рођена Посавец
| 12 = 12. Михаел Јавершек (1804—1886)
| 13 = 13. Марија Јавершек (1806—1862), рођена Габрон
| 14 = 14. Јозеф Пострежин (1803—1868)
| 15 = 15. Барбара Пострежин (1805—1859), рођена Рожанц
| 16 =
| 17 =
| 18 =
| 19 =
| 20 =
| 21 =
| 22 =
| 23 =
| 24 =
| 25 =
| 26 =
| 27 =
| 28 =
| 29 =
| 30 =
| 31 =
}}
 
[[Датотека:Josip Broz Tito-Kamnik.jpg|мини|У фабрици „Титан“ у Камнику 4. мај 1911. године<ref>[http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/pazljivo-pogledajte-sliku-ovo-je-prva-fotografija-josipa-broza-tita-da-li-ga-prepoznajete-clanak-1677423 Ово је прва фотографија Јосипа Броза Тита]</ref>]]
 
[[File:Stevan Kragujevic, Ho Chi Minh, Josip Broz Tito and Edvard Kardelj, Beograd, avgust 1957.jpg|thumb|left|Тито са северновијетнамским лидером Хо Ши Мином у Београду, 1957.]]
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ САД путем Организације за европску економску сарадњу (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем Маршаловог плана. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, која је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР oотоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као "трећи пут" за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
 
Овај догађај је био значајан не само за Југославију и Тита, већ и за глобални развој социјализма, јер је то био први велики јаз између комунистичких држава. Са друге стране, Тито је постао први (и једини успешан) социјалистички лидер који се успешно супротставио Стаљину. Овај расцеп са Совјетским Савезом донео је Тито велики међународни углед и признање.
 
[[File:Tito i Hrushchov.jpg|thumb|Тито и [[Никита Хрушчов]] у Скопљу након разорног земљотреса.]]
 
Дана 26. јуна 1950. године, Народна скупштина подржала је закон који су написали Милован Ђилас и Тито о "самоуправљању": тип кооперативног независног социјалистичког експеримента који је увео поделу профита и радничку демократију у државних предузећа која су затим постала директно друштвено власништво запослених. Дана 13. јануара 1953. године, је прокламовано да је закон о самоуправљању од сада основа читавог друштвеног поретка у Југославији. Тито је такође заменио Ивана Рибара на месту председника државе, 14. јануара 1953. После Стаљинове смрти Тито је одбио позив СССР за посету како би се разговарало о нормализацији односа између две земље. Никита Хрушчов и Николај Булгањин су анакон тога посетили Београд 1955. године и званично се извинили због недела Стаљинове администрације. Тито је посетио СССР 1956. године, што је указало свету да анимозитет између Југославије и СССР-а полако попушта.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,862216,00.html |title=Discrimination in a Tomb|work=Time |date=18 June 1956|accessdate=27 April 2010}}</ref>
 
===Покрет несврстаних===
{{погледај|Покрет несврстаних}}
[[File:Yugoslav passport Josip Broz Tito 1973.jpg|upright=1.5|thumb|Дипломатски пасош Јосипа Броза Тита.]]
[[File:TitoCarter19783.jpg|thumb|right|200px|Америчко-југословенски самит 1978. године]]
 
 
 
 
Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 209 делегација из 127 земаља, и 700.000 људи.
 
== Преци ==
{{Породично стабло
|име = Јосипа Броза Тита
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Јосип Броз Тито''' (1892—1980)
| 2 = 2. Фрањо Броз (1860—1936)
| 3 = 3. Марија Броз (1864—1918), рођена Јавершек
| 4 = 4. Мартин Броз (1829—1874)
| 5 = 5. Јана Броз (1836—1904), рођена Блажичко
| 6 = 6. Мартин Јавершек (1839—1915)
| 7 = 7. Марија Јавершек (1839—1906), рођена Пострежин
| 8 = 8. Мартин Броз (1786—?)
| 9 = 9. Ана Броз (1791—?), рођена Медведец
| 10 = 10. Андреас Блажичко (1789—1869)
| 11 = 11. Тереза Блажичко (1795—?), рођена Посавец
| 12 = 12. Михаел Јавершек (1804—1886)
| 13 = 13. Марија Јавершек (1806—1862), рођена Габрон
| 14 = 14. Јозеф Пострежин (1803—1868)
| 15 = 15. Барбара Пострежин (1805—1859), рођена Рожанц
| 16 =
| 17 =
| 18 =
| 19 =
| 20 =
| 21 =
| 22 =
| 23 =
| 24 =
| 25 =
| 26 =
| 27 =
| 28 =
| 29 =
| 30 =
| 31 =
}}
 
== Одликовања ==
136

измена