Јосип Броз Тито — разлика између измена

5.900 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
У очима запада, највећа Титова снага је била то што је био у стању да сузбије националистичке побуне и одржи јединство у целој земљи.<ref name="Mitchell">{{cite book |last=Mitchell |first=Laurence |title=Serbia |publisher=Bradt Travel Guides |year=2010 |page=23 |isbn=1841623261}}</ref> Ова способност је неколико пута стављена на пробу током његове каријере, нарочито током Хрватског прољећа (Масовни покрет- МАСПОК)), када је влада успела да потисне јавне демонстрације и супротна мишљења у КПЈ. Упркос овом сузбијању, многи захтеви МАСПОК-а је касније унето у нови Устав, јако подржаним од стране самог Тита, насупрот опозиције из српског огранка КПЈ. Дана 16. маја 1974. године, донет је нови устав, а остарели Тито је именован за доживотног председника, статус који је имао пет година.
 
===Негативни аспекти владавине===
===Резиме===
На челу веома ауторитативног режима, Тито је имао веома велику власт у Југославији, са сложеном бирократијом којом су гушена људска права.{{sfn|McGoldrick|2000|p=17}} Главне жртве његовог ауторитета били су у првим годинама познатих и наводни стаљинисти, као што су Драгослав Михаиловић и Драгољуб Мићуновић, а у наредним годинама чак и неки од најистакнутијих Титових сарадника су били ухапшени. Дана 19. новембра 1956. један од најближих Титових сарадника и човек који је сматран за могућег Титовог наследника, Милован Ђилас је ухапшен због критике Титовог режима. Ово је примењивано и над неким интелектуалцима, као што је Венко Марковски , који је ухапшен и послат у затвор у јануару 1956. године због писања песама које су протумачене као антирежимске.
 
Чак и након реформе из 1961. када је Титова власт постала либералнија од других комунистичких режима, Комунистичка партија је наставила да балансира између либерализма и репресије.{{sfn|Matas|1994|p=34}} Титова тајна полиција је била уређена по узору на совјетски КГБ а њени чланови су били свеприсутни.{{sfn|Corbel|1951|pp=173–174}} Према Давиду Матесу, осим Совјетског Савеза, Југославија је имала више политичких затвореника него све остале земље источне Европе заједно.{{sfn|Matas|1994|p=36}} А према неким проценама, скоро половина политичких затвореника у Југославији били су Албанци због пропагирања свог етничког идентитета.{{sfn|Matas|1994|p=39}} Уопштено говорећи, иако је Југославија била потписница Међународне конвенције о грађанским и политичким правима, мало обзира је посвећивано некима од њених одредби.{{sfn|Matas|1994|p=37}}
 
Титова Југославија је била заснована на поштовању националности, иако је Тито у корену спрећавао сваки вид буктања национализма који је претио да угрози југословенску федерацију.{{sfn|Finlan|2004}}
 
Послератни развој Југославије под Титом је био огроман. Међутим, из економске перспективе, модел који је спроводио Тито ослањао се на дуг и није био изграђен на стабилним основама. Од 1970. дуг више није био преусмераван за финансирање инвестиција, већ за покриће текућих трошкова. Земља је запала у дубоку економску кризу, обележеном значајним растом незапослености и инфлацијом.<ref>{{cite book|url=https://books.google.fr/books?id=xqvpudh8dasC&pg=PA3694&dq=Unemployment+in+Tito%27s+Yugoslavia&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Unemployment%20in%20Tito's%20Yugoslavia&f=false|title=The 20th Century O-Z: Dictionary of World Biography, page 3694|author=Frank N. Magill|publisher=Routledge|year=1999}}</ref> Знак нестабилности југословенске привреде појавио се одмах након Титове смрти, када СФР Југославија није могла да отплати масивни дуг који се накупио између 1961. и 1980. године. <ref>{{cite web|url=https://mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse|title=The Economy of Tito's Yugoslavia: Delaying the Inevitable Collapse|publisher=Ludwig von Mises Institute Canada|year=2014}}</ref> Између 1961. и 1980. године спољни дуг Југославије повећаван је неодрживим темпом од преко 17% годишње.
 
Декласирани документи ЦИА показују да је већ 1967. године је било јасно да је Титов економски модел остварио раст бруто националног производа на основу прекомерних и често несмотреним индустријским инвестицијама што је довело до хроничног дефицита у платном билансу државе.<ref>{{cite book|url=https://books.google.fr/books?id=hYzo_TJ1BM4C&pg=PA25&dq=tito+economy&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=tito%20economy&f=false|title=Yugoslavia: From "national Communism" to National Collapse: US Intelligence, page 312|publisher=National Intelligence Council|year=2006}}</ref>
 
==Завршне године==
{{погледај|Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Распад Југославије}}
 
 
136

измена