Јосип Броз Тито — разлика између измена

4.399 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
==Завршне године==
{{погледај|Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Распад Југославије}}
[[File:Tito's funeral.svg|thumbnail|thumb|250px|{{legend|#000080|Државе које су послале званичне делегације.}}
{{legend|#FF6600|Државе које нису послале званичне делегације, али су из њих дошле делегације партија.}}
{{legend|#FFFF00|Државе које нису послале званичне делегације.}}]]
Након уставних промена 1974. године, Тито је почео да постепено смањује своју улогу у вођењу државе. Тито је наставио да путује у дипломатске посете и прима стране делегације. Ишао је у Пекинг 1977. а заузврат, председник НР Кине Ху Гуефенг је посетио Југославију 1979. Током посете САД, 1978. године успостављене су строге мере безбености у Вашингтону због протеста анти-комунистичке хрватске, српске и албанске емиграције.<ref>{{cite news |title=Carter Gives Tito Festive Welcome |agency=Associated Press |date=7 March 1978}}</ref>
[[File:Grob Josipa Broza Tita.jpg|thumb|240px|right|Гроб Јосипа Броза Тита у Кући цвећа]]
 
Током 1979. године Титово стање се драстићно погоршало. Дана 7. јануара и поново 11. јануара 1980. године, Тито је примљен у Медицински центар у Љубљани, са циркулацијоним проблемима у ногама. Лева нога му је ампутирана убрзо након тога, због артеријских блокада. Јосип Броз Тито је умро од гангрене у Медицинском центру у Љубљани 4. маја 1980. у 15:05, три дана пре његовог 88. рођендана.<ref>{{cite web |url=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364 |title=Josip Broz Tito Statement on the Death of the President of Yugoslavia |author=Jimmy Carter |date=4 May 1980 |accessdate=26 April 2010}}</ref> Следећег дана, [[5. мај]]а, [[Плави воз|Плавим возом]] је из Љубљане у Београд стигао ковчег са његовим посмртним остацима. Смештен је у аулу Скупштине Југославије, где су државни функционери и грађани у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе. Дана [[7. мај]]а, преко 200 страних делегација поклонило се ковчегу Јосипу Броза у савезном парламенту. Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 700.000 људи и 209 делегација из 128 земаља од укупно 154 држава чланица УН у то време. На основу броја присутних политичара и државних делегација, то је била највећа сахрана неког државника у историји.<ref name="vidmar166">{{cite book|title=Josip Broz Tito – Ilustrirani življenjepis |last=Vidmar|first=Josip|author2=Rajko Bobot |author3=Miodrag Vartabedijan |author4=Branibor Debeljaković |author5=Živojin Janković |author6=Ksenija Dolinar |year=1981|publisher=Jugoslovenska revija |isbn= |page=166}}</ref> По званичним подацима, сахрани је присуствовало 4 краља,6 принца, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова.<ref name=Ridley>{{cite book |title=Tito: A Biography |last=Ridley |first=Jasper |year=1996 |publisher=Constable |isbn=0-09-475610-4 |page=19}}</ref>
 
Извештај ''[[[[Њујорк тајмс|Њујорк тајмса]]]]'' о сахрани Јосипа Броза Тита:
{{quote|Тито је настојао да побољша живот. За разлику од других који су на власт дошли комунистичким таласом после Другог светског рата, Тито није дуго захтевао да његови људи пате ради далеке визије бољег живота. Након суморног почетног периода совјетског утицаја, Тито је кренуо ка радикалном побољшању живота у земљи. Југославија је постепено постала светла тачка усред општег сивила Источне Европе.|''[[Њујорк тајмс]]'', 5. мај 1980.<ref>{{cite news|last=Anderson|first=Raymond H.|title=Giant Among Communists Governed Like a Monarch|url=http://graphics8.nytimes.com/packages/pdf/topics/tito-obit.pdf|newspaper=The New York Times|date=5 May 1980}}</ref>}}
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Следећег дана, [[5. мај]]а, [[Плави воз|Плавим возом]] је из Љубљане у Београд стигао ковчег са његовим посмртним остацима. Смештен је у аулу Скупштине Југославије, где су државни функционери и грађани у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе. Дана [[7. мај]]а, преко 200 страних делегација поклонило се ковчегу Јосипу Броза у савезном парламенту.
 
Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 209 делегација из 127 земаља, и 700.000 људи.
 
== Одликовања ==
136

измена