Јосип Броз Тито — разлика између измена

| место_смрти = [[Љубљана]]

| држава_смрти = {{застава|СФР Југославија}}

| деца = [[Златица Броз]] <br />[[Хинко Броз]] <br /> [[Жарко Броз]] <br /> [[Мишо Броз|Александар ''Мишо'' Броз]]

| родитељи = Фрањо Броз (1860—1936) <br />Марија Броз (1864—1918)

 

У децембру 1910. године се вратио кући{{sfn|Ridley|1994|p=54}} и почетком 1911. почео је прво да тражи посао у Љубљани затим Трсту, Кумровцу и Загребу, где је радио на поправци бицикла, а овде се је и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911.{{sfn|Swain|2010|p=6}} После кратког периода рада у Љубљани,{{sfn|Ridley|1994|p=54}} у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у [[Камник|Камнику]] у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у [[Ченков]] у Чешкој. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени локалне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере.{{sfn|Ridley|1994|p=55}} Вођен радозналошћу, Броз се сели у Плзен где је накратко запослен у фабрици Шкода, а затим је отпутовао у Минхен. Такође је једно време радио у Мерцедес-Бенц фабрици аутомобила у Манхајму. До октобра 1912. године је стигао у Беч , где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у Винер Нојштату, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле.{{sfn|Ridley|1994|pp=55–56}} У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес{{sfn|Vinterhalter|1972|p=55}}{{sfn|Swain|2010|pp=6–7}} и током овог периода је делимично научио немачки језик.{{sfn|West|1995|p=33}}

 

{{Породично стабло

 

Дана 26. јуна 1950. године, Народна скупштина подржала је закон који су написали Милован Ђилас и Тито о "самоуправљању": тип кооперативног независног социјалистичког експеримента који је увео поделу профита и радничку демократију у државних предузећа која су затим постала директно друштвено власништво запослених. Дана 13. јануара 1953. године, је прокламовано да је закон о самоуправљању од сада основа читавог друштвеног поретка у Југославији. Тито је такође заменио Ивана Рибара на месту председника државе, 14. јануара 1953. После Стаљинове смрти Тито је одбио позив СССР за посету како би се разговарало о нормализацији односа између две земље. Никита Хрушчов и Николај Булгањин су анакон тога посетили Београд 1955. године и званично се извинили због недела Стаљинове администрације. Тито је посетио СССР 1956. године, што је указало свету да анимозитет између Југославије и СССР-а полако попушта.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,862216,00.html |title=Discrimination in a Tomb|work=Time |date=18 June 1956|accessdate=27 April 2010}}</ref>

 

===Покрет несврстаних===