Јосип Броз Тито — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 149:
После две и по године у Лепоглави, Броз је оптужен за покушај бекства и пребачен у Мариборски затвор где је држан у самици неколико месеци.{{sfn|Ridley|1994|p=106}} Након потпуног одслужења казне, пуштен је, само да би био изнова ухапшен изван затворских зидина и одведен у Огулин да одслужи четири месеца затвора које је избегао 1927. Коначно је пуштен из затвора 16. марта 1934, али чак и тада је морао да живи у Кумровцу и да се сваког дана јавља полицијској управи.{{sfn|Ridley|1994|pp=107–108 & 112}} Током година проведених у затвору, политичка ситуација у Европи се значајно променила са успоном Адолфа Хитлера у Немачкој и појаве десничарских партија у Француској и суседној Аустрији. Након пуштања из затвора, вратио се у Кумровец где је срдачно дочекан, али није остао дуго. Почетком маја, добио је наређење КПЈ да се врате својим револуционарним активностима, и да из Кумровца пређе у Загреб, где се поново придружио Централном комитету Комунистичке партије Хрватске.{{sfn|Ridley|1994|pp=109–113}}
 
Хрватски огранак КПЈ је био у потпуном расулу, а ситуација се веома погоршала бекством Извршног Kомитета КПЈ у Беч одакле су усмеравања активности. Током наредних шест месеци, Броз је путовао неколико пута на релацији Загреб-Љубљана-Беч користећи лажне пасоше. Он је користио и аустријски акценат, који је развио током рата, да убеди царинике да је он уствари аустријски планинар.{{sfn|Ridley|1994|p=113}}{{sfn|Vinterhalter|1972|p=147}} Када је стигао у Беч, контактирао је генералног секретара КПЈ, Милана Горкица, који га је послао у Љубљану да организује тајну конференцију КПЈ у Словенији. Конференција је одржана у летњој палати римског католичког бискупа у Љубљани, чији је брат био комунистички симпатизер. На овој конференцији су се први пут сусрели Јосип Броз и Едвард Кардељ, млади словеначки комуниста који је недавно пуштен из затвора. Броз и Кардељ су касније постали добри пријатељи, а сам Тито је касније у Кардељу видео свог најпоузданијег заменика. Будући да је био тражен од стране полиције, Јосип Броз је користио разне псеудониме, укључујући "Руди" и "Тито". Када је писао чланке за страначке новине 1934. године користио је псеудоним '''Тито''' и касније га задржао. Сам Броз није навео неки експлицитни разлог за избор имена "Тито", осим што је то био чест надимак за мушкарце из области где је одрастао. У оквиру Коминтерне, његов надимак је био "Валтер".{{sfn|Ridley|1994|pp=114–115}}{{sfn|West|1995|p=62}}{{sfn|Ramet|2006|p=151}}
 
Владимир Дедијер наводи узрок имена "Тито", како је Броз сам објаснио:
</blockquote>
"''Први пут сам усвојио име "Руди", али је један други друг имао исто име па сам тако био приморан да га променим, усвајањем имена Тито. Ретко сам користио име Тито у почетку; То сам почео тек 1989. године када сам почео да потписујем чланке тим именом. Зашто сам се одлучио за име "Тито" и да ли има неки посебан значај? Узео сам га пошто се нисам сетио ничег другог, то ми је пало на памет у том тренутку. Осим тога, овај назив је веома чест у мом родном крају. Најпознатији загорски писац с краја 18. века се звао [[Титуш Брезовачки]]. Такође, један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, [[Ксавер Шандор Ђалски]] је често зван Тито.''"<ref>Dedijer, p. 81</ref>
</blockquote>
 
===Одлазак из Југославије===