Фибер оптички кабл — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Optickikabl.png|мини|240п|''Фибер оптички кабл'']]
'''Оптички кабл'''
Предност оптичких каблова су:
Ред 21:
== Историјски развој ==
[[Датотека:Fiber optic illuminated.jpg|мини|лево|''Оптички кабал'']]
Широка област савремених [[телекомуникација]]
Као резултат, можемо да закључимо следеће: [[светлост]] може да се креће пратећи закривљеност светловода. Примену оптике у данашњем смислу покренуо је изум [[ласера]] 1958, полупроводничког ласера [[1963]]. године и након неколико година, првих оптичких влакана. <ref name="телекомуникација">{{cite web|title=телекомуникација|url=https://www.scribd.com/doc/111601457/Opticke-Telekomunikacije-VETS|website=Opticke Telekomunikacije VETS}}</ref>
[[Оптичко влакно]] је танка стаклена нит сачињена од [[силицијума]]. Стакло које се користи има изузетну чистоћу. Не може се ни упоредити са стаклом на које смо навикли. [[Стакло]] дебљине неколико километара има провидност обичног прозорског стакла дебљине 3-4мм. Светлост путује кроз стаклена влакна захваљујући појави која се назива [[тотална унутрашња рефлексија]]. Релације којима је описано заробљавање светлости унутар равне стаклене плоче извео је [[Фреснел]] још [[1820]]. године, [[1962]].год. оптичко влакно имало је слабљење 1000дБ/км (атмосфера 20-30 дб/км). [[1966]]. године [[Чарлес Као]] и [[Георгес Хоцкхам]] утврдили су да велики губици у оптичком влакну теоретски настају због малих нечистоћа унутар стакла, а не због унутрашњих ограничења самога стакла. Проценили су да се губици светлости која путује влакном могу драстично смањити, са 1000 дб/км на мање од 20 дб/км. Захваљујући открићу Чарлса Каоа и Георгеа Хоцкмана [[1970]]. године почео је врло интензиван развој оптичких комуникација када је тим стручњака из компаније “[[Цорнинг Гласс]]” произвео оптичко влакно дужине стотину метара. [[1976]]. год. започела је експериментална примена оптичких влакана у телефонским системима Атланте и Чикага, а 1984. године пуштено је у рад оптичко влакно компаније [[АТ&Т]] повезујући Бостон и Wашингтон. 1988. године постављен је први трансатлантски оптички кабел, са регенераторима на удаљеностима од 64 км. Током осамдесетих година уложени су огромни напори да се отклоне проблеми везани за поправку прекинутих оптичких каблова и да се побољша техника њиховог постављања. 1991. године приказани су оптички појачавачи који су уграђени у саме оптичке каблове и који су у стању да обезбеде 100 пута већи капацитет од система са електронским [[појачавачима]]. 1996. године постављени су каблови састављени искључиво од оптичких влакана и преко [[Тихог океана]]. Код нас је постављање оптичких система почело 1984 у БГ, а 1991. постављена је оптичка веза НС - Сремски Карловци. Упркос рату, инфлацији и свему што се дешавало, оптички системи и код нас преовлађују у новоизграђеним комуникационим системима. Примена оптичког влакна као проводника светлосног сигнала значајно је зависила од технологије израде влакна, првенствено елиминације нечистоћа које утичу на слабљење, механичке издржљивости и заштите влакна од ломљења.
== Типови оптичких влакана ==
Два основна типа оптичких влакана су '''једномодно''' (''мономоде, [[синглемоде]]'') и '''вишемодно''' (''[[мултимоде]]'') влакно, према броју модова светлосног таласа који се простиру кроз влакно. [[Мод]] најлакше визуелизује као светлосни зрак одређене дебљине, који се простире кроз влакно. Једномодно влакно има толико мали пречник
=== Типови према профилу индекса преламања ===
* ''СТЕП ИНДЕКС (СИ) ВЛАКНО'': Влакно са две вредности индекса преламања, са скоковитом променом, назива се СИ влакно.
Ред 35:
== Простирање светлости кроз оптичко влакно ==
'''Светлост''' се простире кроз оптичко влакно на начин илустрован на слици испод. Светлост се креће кроз језгро влакна, под различитим угловима у односу на замишљену
[[File:Кретање светлосног зрака кроз влакно.jpg|Кретање светлосног зрака кроз влакно]]
== Оптички комуникациони систем ==
Оптички комуникациони системи се састоје од
[[File:OKS.jpg|thumb|центар|700п|''Оптички комуникациони систем'']]
Ред 46:
Могу бити [[вођени]] и [[невођени]].
* Код вођених система карактеристично је да се емитован оптички [[сноп]] при [[трансмисији]] просторно ограничава коришћењием оптичких влакана. Због тога се ови системи често називају фибер – оптички комуникациони системи.
* Код невођених система оптички сноп се емитује кроз слободан простор. Реч је о такозваним [[фрее спаце]] комуникацијама.<ref name="фрее спаце">{{cite web|title=Free-Space Communication|url=https://www.rp-photonics.com/free_space_optical_communications.html|website=Free-space Optical Communications|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
Компоненте оптичког комуникационог система су:
* Оптички предајник
Ред 68:
[[Датотека:Spajanje optičkog kabla 2.JPG|мини|десно|200п|''Спајање оптичких каблова, Београд'']]
"Фабричка дужина"оптичког кабла, дужина која се испоручује из фабрика је око 2100 м. Због тога се оптичке деонице настављају једна за другом. Поступак је назван „[[сплајсовање]]“ а састоји се у заваривању дефакто стаклених влакана. Поступак се изводи под микроскопом при чему се за заваривање користи електрична енергија. Потребно је обезбедити велику чистоћу при раду.<ref name="Сплајсовање">{{cite web|title=Сплајсовање|url=http://www.positive.rs/povezivanje-optickih-kablova/|website=Povezivanje optičkih kablova|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>
[[Датотека:Spajanje optičkog kabla 1.JPG|мини|десно|200п|''Спајање оптичких каблова, Београд'']]
|