Архијереј — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Архијереј''' ({{Јез-грч|ό άρχιερεύς}}) носилацнајвиши је највишегјерархијски чина [[Јерархија Православне цркве|трочлане јерархије]]степен у [[Православна црква|Православној цркви]].
 
Он носи неконеку од звањатитула: [[епископ]], [[митрополит]], [[архиепископ]] или [[патријарх]].
 
== Епархијски архијереј ==
== Јурисдикција ==
 
Епархијски архијереј у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] је непосредни поглавар [[Епархија|епархије]]. Он је главни представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом.
Архијереј има пуну јерархијску власт у пословима вјере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања у својој [[Епархија|епархији]].
 
Епархијски архијереј, као непосредни поглавар и представник своје епархије, уз сарадњу свештенства и народа, управља и свестрано руководи цјелокупним, унутрашњим и спољашњим, вјерским и црквеним животом у епархији. Сва црквена надлештва и органи у епархији потчињени су епархијском архијереју.
 
Осим епархијских, постоје још и [[викарни архијереј]]и који се додјељују неким епархијским архијерејима да би им помагали у отправљању послова у њиховим [[епархија]]ма. Без обзира што немају епархију којом управљају, они носе почасну титулу, обично по називу неке историјске епархије. Викарни архијереји су равни епархијским архијерејима, али немају право управљања епархијом.
 
=== Избор ===
 
Епархијске и викарне архијереје бира [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] под предсједништвом [[Патријарх српски|патријарха]]. Избор архијереја врши [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] кад су присутне двије трећине свих епархијских архијереја.
У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], за епархијског и викарног архијереја може бити изабран онај:
 
У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], заЗа епархијског и викарног архијереја може бити изабран онај:
* који испуњава све канонскозаконске услове предвиђене за архијерејски чин у [[Православна црква|Православној цркви]];
* који је редовно свршио православну духовну академију или православни богословски факултет;
* који је држављанин [[Србија|Србије]]; овај услов не важи за архијереје српских православних епархија ван земље;
* који је својом ревносном црквеном службом, као и својим угледним животом и преданим радом на добро Цркве и народа стекао опште уважење и показао способност за положај архијереја.
 
Епархијске и викарне архијереје бира [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] под предсједништвом [[Патријарх српски|патријарха]]. Избор архијереја врши [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] кад су присутне двије трећине свих епархијских архијереја.
 
Код избора архијереја, ако се не постигне једнодушност, гласа се тајно, и одлучује апсолутна већина гласова. Ако се гласови тако подјеле да ниједан кандидат не добије апсолутну већину гласова, приступа се одмах ужем избору између двојице који су највише гласова добили. Који ће кандидат доћи у ужи избор од оних који су добили једнак број гласова, одлучује [[Патријарх српски|патријарх]], који одлучује и код ужег избора, ако се гласови подједнако подијеле. Одсутан члан Светог архијерејског сабора може повјерити писмено свој глас једном од присутних чланова Светог архијерејског сабора с тим да један архијереј може бити опуномоћен само с једним гласом.
Линија 26 ⟶ 24:
По извршеном избору [[Патријарх српски|патријарх]] проглашава изабраног кандидата. Новоизабраним и посвећеним архијерејима патријарх издаје грамату, коју потписују патријарх и чланови [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]]. Грамата се објављује у званичном листу Патријаршије.
 
=== Дјелокруг ===
 
Епархијски архијереј, каопо своме архипастирском позиву, има пуну јерархијску власт у пословима вјере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања у својој епархији. Као непосредни поглавар и представник своје епархије, уз сарадњу свештенства и народа, управља и свестрано руководи цјелокупним, унутрашњим и спољашњим, вјерским и црквеним животом у епархији. Сва црквена надлештва и органи у епархији потчињени су епархијском архијереју.
У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], сем права и дужности по црквеним и канонским прописима, епархијски архијереј:<ref>„Устав Српске православне цркве“, II издање Светог архијерејског синода, Београд, 1957.</ref>
 
У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]], семСем права и дужности по црквеним и канонским прописима, епархијски архијереј:<ref>„Устав Српске православне цркве“, II издање Светог архијерејског синода, Београд, 1957.</ref>
* учи и просвјећује свештенство и народ у епархији ријечима, дјелима и пастирским посланицама;
* чува, брани и одржава у народу православну вјеру, сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе [[Српска православна црква|Српске православне цркве]];